Спорт погодује здравом начину живота, а неретко је и повод националне слоге и поноса. Његова историја у Бугарској приказана је у Музеју физичке културе и спорта који је смештен у централној згради националног стадиона „Васил Левски“ у Софији, а уврштен је на листу 100 туристичких објеката од националног значаја.
На кога се угледала Бугарска када је после ослобођења од петовековне османске власти 1878. у изградњи нових националних институција почела да црпи из искустава европских земаља. У случају са спортом Бугарска је следила пример Швајцарске.
„У мају 1894. на позив Георгија Живкова, министра просвете Бугарске у земљу је из Швајцарске стигло 10 наставника физичког васпитања који су почели рад у великим гимназијама - рекла је у интервјуу за Радио Бугарска кустос музеја Катја Иванова. - Задовољавајући потребе ученика у области физичке културе они су уједно почели упознавати и одрасле са појединим врстама спорта. Један од њих – Шарл Шампо – заступао је Бугарску на првим модерним олимпијским играма у Атини 1896. г. Ти су људи ударили темеље бугарској спортској школи која је касније изнедрила велике бугарске тренере и такмичаре.“
У којим спортовима можемо говорити о специфичном бугарском стилу?
„Рвање је спорт у којем Бугари имају запажене наступе. Највећу спортску славу за Бугарску стекли су управо њени рвачи. Први олимпијски шампион је рвач. То је Никола Станчев који је постао олимпијски првак у рвању слободним стилом у Мелбурну 1956. г. То је уједно једини спорт који је током година у Бугарској забележио равномеран развој, без већих падова и криза. Друге спортске дисциплине које имају дужу традицију у Бугарској су спортско стрељаштво, бокс, ритмичка гимнастика и дизање тегова. Резултатски добро стојимо и у спортској гимнастици – од првих олимпијских игара све до данас имамо представнике на олимпијским играма. Најпознатији бугарски гимнастичар је Јордан Јовчев који је ушао у историју светске гимнастике својим рекордним шестим узастопним учешћем на олимпијади.“
Када разгледају музејске излоге посетиоци често питају зашто су читава три њих посвећена бициклизму.
„Бициклизам је први спорт чије је организовано вежбање почело у Бугарској. Прво бициклистичко друштво је основано 1888. г. Оно није организовало само такмичења него и издавање специјализоване литературе и превођење правилника о условима за обављање спортских активности. Бициклизам је био најпопуларнији спорт у Бугарској до средине 60-их година када је синула нова звезда – био је то Краљ Фудбал.“
Сећамо се славних тренутака из историје домаћег фудбала када су навијачи извикивали слоган „Бугари, јунаци!“ Одакле потиче он?
„Године 1895. опет уз помоћ швајцарских гимнастичара у Првој мушкој гимназији је створено тако звано Јуначко друштво. У тим годинама ускоро после ослобођења револуционарна расположења још су била жива, па је зато свечана униформа ђака умногоме подсећала на униформу чланова чете бугарског револуционара Христе Ботева, која је учествовала у борбама Априлског устанка 1876. г. Ево, видите да је и спорт на неки начин био повезан са историјом. Касније у многим градовима Бугарске су основана јуначка гимнастичарска друштва. Тада је гимнастика била синоним за спорт. 1898. г. је створен Савез бугарских гимнастичарских друштава „Јунак“. Отада се на свим спортским такмичењима из грла публике орило: „Бугари, јунаци!“
Неоспорно фудбал је спорт који има највише навијача у Бугарској. Најбољи резултат бугарске репрезентације је четврто место на светском првенству 1994. г. у САД. Домаћи фудбал је забележио још два запажена резултата, на Олимпијским играма. Мало ко се сећа да је бугарска репрезентација освојила бронзане медаље на олимпијади у Мелбурну далеке 1956. г. Још већи успех било је сребрно одличје на олимпијади у Мексику 1968. г.
Бугарски спортисти су доказали своје квалитете на најпрестижнијим спортским такмичењима - олимпијским на којима су освојили бројна одликовања. Испричајте сасвим укратко о олимпијској историји Бугарске.
„Бугарска је међу 14 земаља које су учествовале у модерним олимпијским играма 1896. г. када је француски племић Пјер де Кубертен обновио древне игре надахнут идејама античког света. Тиме се можемо поносити јер је олимпизам увек био хумана идеја. Бугарска има неколико двоструких олимпијских шампиона. То су рвачи Петар Киров и Бојан Радев, дизач тегова Нораир Нурикјан, стрељачи Марија Гроздева и Тању Кирјаков. Незаборавни олимпијац ће остати и кануиста Николај Бухалов који је на олимпијским играма у Барселони 1992. освојио две златне медаље на 500 и 1000 метара. Вања Гешева која се такмичила у кануу и кајаку једина је бугарска спортисткиња која се окитила пуним комплетом медаља са олимпијских игара. За сваког спортисту Олимпијске игре су врхунац у каријери. Ту нема бивших – ако си се изборио за титулу, заувек остајеш на стазама спортске славе.“
Превела: Ана Андрејева
Самоков је од Софије удаљен 55 километара, а међу туристима је познат и као град који је у непосредној близини зимског центра Боровец. Ово место обилује траговима који данас сведоче о бурној прошлости тог дела земље. На једном месту се овде могу видети..
Снежанка је врх у Родопима који је назив добио по снежној одећи у коју је одевен од новембра до маја. Врх Снежанка удаљен је 15-ак километара од града Смољана, а висина му је 1.926 метара што га чини највишим врхом у околини зимског центра Пампорова,..
Велѝки Пресла̀в је друга престоница Првог бугарског царства после Плиске. Након 893. године, када је званично проглашен престоницом Бугарске, он је постао и средиште прве бугарске књижевне школе. Она се развија као важан књижевни и културни центар..
Киша/Снег
Киша
Суснежица
Снег