Освојити врх Вихрен је један од најузбудљивијих доживљаја, који можете себи поклонити. Две маршруте којима се обично крећу туристи су релативно приступачне, али ипак треба уложити више напора, нарочито ако нисте баш искусан планинар. Али је видик са висине 2.914 метра заиста непоновљив. Кажу да ако је време добро одатле се види приобаље Белог мора. Неки се храбреници чак одлучују да преноће на врху како би посматрали чаробну игру падајућих звезда, помрачење месеца и друге ретке астролошке појаве. Свакако, раде то само лети. Један од најлепших планинских врхова (а по некима и најлепши код нас) Вихрен је и највиша тачка планине Пирин. Он је други по висини у земљи после Мусале у Рили (2.925 метара) и четврти на Балкану.
Искусни планинари се пењу до Вихрена у свако годишње доба, али обични туристи треба да се ограничавају у времену од јула до септембра, када су атмосферски услови најпогоднији и релативно стабилни, а дан је дуг 12-15 часова. Врх је од белог мермера, а његове косе су веома стрме. Старо име Вихрена је Елтепе, што означава "врх олуја". Оно говори о другој особини тог места – око њега често харају буре. И зими, и лети на врху као да се састају сви ветрови. Стара легенда прича да је некада тамо био мермерни трон громовника Перуна – словенског бога неба и непогода. По њему је и планина добила своје име Пирин.
Најближи град је Банско који нуди више могућности за спорт, туризам, рекреацију или једноставно за одмор. У планини ради неколико жичара, али ниједна од њих не води вас до Вихрена, тако да ако одлучите да кренете у вис, треба да предвидите довољно времена како бисте дошли до планинарске куће "Бандерица" или "Вихрен". У њима можете презалогајити и преноћити. Од њих крећу и две маршруте до врха. Најбоље је да кренете рано ујутро. Релативно лакши и бржи је пут кој иде од планинске куће "Вихрен" која се налази око 18 километара од Банског. А од планинске куће до истоименог врха можете се попети за око три и по часа и да се вратите истим стазама.
За око час–час и по је дуже пењање од "Бандерице". Планинска кућа се налази на асфалтираном планинском путу који креће од Банског и нешто ближа је од куће "Вихрен". Кроз вековну борову шуму иде маркирана стаза према врху Вихрен. Ређају се стрме пољане, литице и тесне стазе. А док се мења надморска висина, мењају се флора и фауна. Ако сте тамо лети, видећете лепо цвеће и дивокозе. Мали и Велики Казан су циркови кроз које пролази маршрута. Мештани са их назвали тако због њиховог облика и густе паре, која се подиже као од огромног котла. Мали Казан је на око 2.200 метара надморске висине, покривен је травом и туристи воле да се одмарају тамо. Велики је на 2.400 метара, а дно му је каменито, покривено одломцима планинских врхова Вихрен и оближњег Кутело. Као да посматрате месечеви пејзаж, нарочито ако је време магловито. У Великом Казану планинари су направили мало склониште. Предео је карстан због тога овде нема воде, не теку реке и потоци, каквих има на повратном путу, ако кренете према планинској кући "Вихрен".
Од Великог Казана почиње најтежи део пењања – Стената /Зид/ или Голгота ка Вихрену. У основи Зида је и Мали снежник – простор дугачак 90 и широк 40 метара, где целе године има снега. Повремено чак нема ни праве стазе, већ су само бојом маркирана места одакле ће вам бити лакше проћи. Мермер је понекад веома клизав, због тога обавезно треба да идете означеном маршрутом.
Посматран из различитог угла врх Вихрен личи на пирамиду са одсеченим врхом или на оштру куполу. На врху има довољно места за одмор после пењања. И пре свега – за усхићено уживање у бескрајним видицима.
На повратном путу ка планинском дому "Вихрен" можете видети рунолист – веома ретку и заштићену биљку, да се одморите на обали бистрог планинског поточића. Шетња се завршава у планинској кући са чашом мирисавог топлог чаја у руци. Или пак у граду Банско – уз лепо бугарско вино. Ако кренете ка врху рано, на повратку можете свратити и до Бајкушеве мунике, најстаријег четинара код нас и једног од најстаријих у свету са својих преко 1.300 година, висока је 26 метара, а обим јој је скоро осам метара.
Превод: Александра Ливен
На усамљеном брегу чија се сенка надноси над реком Асеница, уздизала се тешко приступачна тврђава. Тамо, у високом пределу. уточиште су налазили Трачани, Римљани, Византијци, западни Европљани, Бугари, Османлије. Једне Бадње..
Године 2000. археолог др Георги Китов и његова екипа открили су хумку Рошава чука (Чупаво брдо), недалеко од села Александрово код Хаскова, за коју је утврђено да скрива трачку гробницу из IV века пре Христа. Финоћа мурала и отменост архитектуре..
Трачани, древни Грци, Римљани, Келти, Илири и Египћани корачали су мермерним плочама градског трга. Одавде су се рачвале улице које су водиле према храмовима, радионицама и радњама, али форум је био и место на коме је било могуће сазнати најновије..
Киша/Снег
Киша
Суснежица
Снег