Стара планина крије пуно изненађења. Ако кренете уским стазама, вођени жељом да добро искористите време проведено у природи, наићи ћете на најневероватнија места. Таква је околина града Елене, а сам град је прави драгуљ бугарске архитектуре из доба Препорода. У овом делу планине обронци уступају место брежуљкастим пределима прекривеним буковим и храстовим шумама, у којима су скривене неслућене природне лепоте и реткости.

Многи налазе свој земаљски рај управо ту, у дубини планине надомак града Елене. Он је обавезна станица оних који воле прожету носталгијом атмосферу својствену само нашим старопланинским насељима из доба Препорода. Још почетком 19. века, много пре но што је званично проглашена за град, Елена је добила градски изглед својим уским калдрмисаним уличицама, масивним и модерно намештеним за оно време кућама оригиналне архитектуре и напредним тековинама модерног света као што су сложени систем водовода и улично осветљење гасним фењерима. Уличице града и дан данас одишу укусом прошлих времена када је он био развијен занатски центар.

Међу знаменитостима које свакако вреди видети су прелепе фреске цркве Светог Николе с краја 15. века која је најстарија у граду, као и оближња црква Успења Богородичиног из 1837. године која је била најстарији хришћански храм у северној Бугарској до Ослобођења земље од османске владавине.

Један од туристичких симбола града је и тзв. Даскалоливница или Ливница за учитеље, односно први институт за обуку наставника који је у наше дане претворен у атрактиван музеј. У граду је отворен туристички информативни центар и има неколико лепо уређених породичних хотела, саграђених у типичном архитектонском стилу бугарских кућа из 18. и 19. века.

И након што смо уронили у прошлост и садашњост града Елене, лепо би било да се упознамо и са тајнама и знаменитостима овог дела Старе планине. Ту има низ наизглед неугледних сеоцета са чудним именима као што су Влковци, Јаковци, Мијковци, Блсковци и сл. А све су то имена старих бољарских породица. После пада Бугарске под османску власт у 14. веку, великаши из оближње старе престонице Велико Трново, протерани од освајача, потражили су склониште у овим неприступачним планинским пределима. Они су се преселили са својим породицама и основали овдашња села која носе називе по породичним именима тих средњовековних племића. Зато данашњи становници воле да се хвале да њиховим венама тече плава крв.

Поред тога, мештани су веома предузимљиви и још пре више година почели да развијају сеоски туризам по свим европским стандардима. У многим од ових старих села и махала налазе се дивне гостинске куће које се тешко могу препознати као такве, јер се споља ни по чему не разликују од осталих старопланинских кућица. Међутим, када човек пређе њихов праг, остаје задивљен лепотом и комфором. Удобност, а неретко и луксуз који нуде, немају ништа заједничко са њиховим скромним изгледом. Да и не говоримо да чак и у најзабаченијем месту гостима су на располагању бесплатан интернет, кабловска телевизија и мобилна веза.

Обавезни атрибут у последње време је базен у дворишту куће, уз који су поређани столови под вињагом, као и одлична локална кухиња која обилује месним јелима. Један од најпознатијих специјалитета је бут на еленски начин (сува свињетина). Важно је да се у месо не додају никакви конзерванси осим соли и оно се суши природним путем.

Ако човек прошета околином града Елене, свакако ће стићи до предивно осликаног споља и изнутра Капиновског манастира из 13. века који је једна од овдашњих знаменитости. Света обитељ има и пријатно уређени хотелски део где одседају гости којима усамљеност и мир савршено одговарају. Хидроакумулација „Јовковци“ је прави рај за љубитеље риболова и водених спортова. А иначе планина је идеална за пешачке туре и рекреативне шетње. Неколико еко стаза различите дужине и тежине води до лепих водопада, дубоких провалија и нетакнутих људском руком кутака.

„Уређена су места са клупама за предах, са сточићима, места за роштиљање где туристи сами кувају храну што им се пуно допада – каже Кристина Василева из Туристичког информативног центра у Елени. – Такође, водимо их да беру печурке и лековито биље. Нудимо и адреналинско спуштање жицом тако да је забава загарантована. Посебну атракцију чине два терена за јахање, а организујемо и школу грнчарства.“

Фасцинирани лепотом овог краја, многи становници Софије купују старе куће које су погодне за викендице. Овде живе и странци који уживају у миру, тишини и природним лепотама Старе планине. Није ни чудо што су некретнине у околини града Елене одавно купљене, а локално становништво развија успешан туристички бизнис.

Превела: Марина Бекријева