Разноликост и богатство културно-историјског наслеђа Бугарске саставни је део њене туристичке привлачности. Гости из блиских и далеких земаља којима је архитектура модерних градова можда већ помало досадна, радо откривају насеља у Бугарској чија аутентична физиономија чува успомену на давно прохујала времена.
Скоро сваки већи град има своју стару градску четврт која је омиљено место за одмор и шетњу мештана и гостију. За улепшавање и одржавање туристичког имиџа таквих места улажу се посебне бриге. Нека од њих су нашла места на листи 100 националних туристичких објеката Бугарске, а један од њих је архитектонска целина Вароша, најстарија градска четврт Благоевграда. Када закорачите у овај отворени градски простор скоро одмах се преносите у амбијент прошлости.
Уске улице поплочане калдрмом дуж којих су начичкане беле кућице личе на декор историјског филма. Идилична атмосфера ствара осећај као да су овдашњи шетачи, јунаци тог уметничког остварења. Открити волшебне кутке у том кварту који одише мирисом и укусом прошлости је стварно пријатан изазов за сваког ко би се овде нашао. Они знатижељнији који траже детаљнију историјску информацију, могу да сврате у Регионални историјски музеј Благоевграда. Према Елени Александровој, кустосу, архитектонска целина Вароша једно је од најатрактивнијих и најпосећенијих туристичких места у граду.
„Архитектонски стил четврти Вароша не одликује се од архитектонике квартова са истим називом у осталим градовима из доба бугарског националног препорода“, каже она. Куће су углавном на спрат, а фасада им је најчешће окренута према дворишту. Тек средином 19. века физиономија четврти се почела мењати због тога што су зграде подизане на самој главној улици. Настала је мода исликавања спољних зидова кућа. Данас је остала једна једина таква кућа са уметничким сликама на фасади и то је Моштанска кућа, грађена 1888. г. Главна зграда у тој четврти некада, а и сада је црква Ваведења Богородичиног, подигнута 1844. г. уз добровољне прилоге верника. Зидари су локални мајстори, док је фрескопис дело зографа из Банске и Самоковске уметничке школе“, каже Елена Александрова“.
Године 1952. у Благоевграду је отворен Регионални историјски музеј са поставкама у археолошком, етнографском и одељењу за природу. Његове збирке обухватају више од 160.000 експоната. Кустос Елена Александрова наставља:
„У музеју има просторија и за привремeне поставке. Тренутно је приређена изложба која упознаје посетиоце са историјом града и његових житеља. Изузетно интересантна је изложба предмета из ризнице музеја приређена 2012. г. поводом 60. годишњице успостављања Регионалног историјског музеја. Друга поставка посвећена истом јубилеју је „Устанак за ослобођење Македоније и Једренског краја“. У музеју се може видети и дечја збирка „Учионица из наше недалеке прошлости“. У њој се изводе ваншколске активности. Имамо и дечји кутак где млађу децу на интерактиван начин упознајемо са археологијом и природом“, додаје госпођа Александрова.“
Благоевград се налази стотинак километара јужно од Софије, на путу према Грчкој. Одавно је познат као један од значајних образовних центара Бугарске. Студенти Југозападног и Америчког универзитета, Туристичког и Медицинског колеџа стварају младалачку атмосферу у граду. Онима који воле идиличне шетње кроз прошлост, пријаће посета живописној четврти Вароша.
Превела: Ана Андрејева
На усамљеном брегу чија се сенка надноси над реком Асеница, уздизала се тешко приступачна тврђава. Тамо, у високом пределу. уточиште су налазили Трачани, Римљани, Византијци, западни Европљани, Бугари, Османлије. Једне Бадње..
Године 2000. археолог др Георги Китов и његова екипа открили су хумку Рошава чука (Чупаво брдо), недалеко од села Александрово код Хаскова, за коју је утврђено да скрива трачку гробницу из IV века пре Христа. Финоћа мурала и отменост архитектуре..
Трачани, древни Грци, Римљани, Келти, Илири и Египћани корачали су мермерним плочама градског трга. Одавде су се рачвале улице које су водиле према храмовима, радионицама и радњама, али форум је био и место на коме је било могуће сазнати најновије..
Киша/Снег
Киша
Суснежица
Снег