Шта нас чека у овој години – жетва или сетва, односно да ли ћемо убирати плодове нашег прошлогодишњег рада или тек нам предстоји упоран рад? Раст или рецесија, еманципација или зависност од политичке конјунктуре очекује бугарску економију у 2014. г.? Шта ће бити од пресудног значаја - рејтинзи или професионални смисао инвеститора? Шта да очекујемо – "подводно камење" или позитивне тенденције? Ове године бугарска економија ће бити у минусу или у плусу?
Бугарска економија се у годинама транзиције показала веома отпорном на кризе и потресе. О томе сведоче и макроекономски показатељи који би чак могли да служе као пример земљама у рецесији. И мада један афоризам каже да су "економисти предвидели девет од последњих пет криза", јасно је да не можемо без њихових прогноза. Из тог разлога о 2014. на економском плану разговарамо са економистом Русланом Стефановим из Центра за истраживање демократије.
Шта нас чека у овој години – сетва или жетва?
„Видите, сваке године се сеје и жње – каже Руслан Стефанов. – А народ је рекао: Како сејеш, тако ћеш жњети. Према томе, жњећемо оно што смо протекле године посејали – дугове, одлуке у вези са европским програмима, планиране пројекте итд. У исто време ми сејемо – на пример, одлуке као што су оне из последњег месеца прошле године о смањењу цене електричне енергије, о преносу смањивања буџетских прихода у наредну годину. Такође, подигли смо нове кредите – све ће то жњети и наредне генерације. Иначе, из прошле године ћемо пренети огромни мањак јасне и дугорочне обавезе бугарске владе у правцу подстицања конкурентности бугарске економије. Што се кризе тиче – морамо пратити шта се дешава у ЕУ. И док имамо једну уситњену Европу у којој влада страх и неизвесност у погледу будућих дешавања, у којој привреде бележе раст од пола процената, не мислим да можемо очекивати нешто посве другачије од претходне године.“
Раст или рецесија очекују бугарску економију у 2014.?
„Пре бих рекао да економију очекује раст, али у оквиру оног из протекле године, а можда и нешто већи, али у многоме зависи од стања европске економије. А тамо се, бар у првој половини 2014. г., не очекује неки рапидан раст. Биће економског раста, али људи ће га осетити углавном само као „смањење облачности, понегде са сунчаним интервалима“. Али бар једно је сигурно – рецесију нећемо имати.“
Еманципација или зависност од политичке конјунктуре очекује бугарску економију у 2014. г.?
„И еманципација, и зависност. „Упркос“ владиној политици, бугарска економија се после 2008. г. развија. Ево и последње године имали смо лоше управљање, било је скандала, више проблема, било је и хаоса. У исто време у односу на претходну годину није забележен пад економије. Тј. са те тачке гледишта постоји еманципација. Надам се да ћемо у будуће све мање помињати оно „упркос“. Мада је ова нада више „новогодишња“, него заснована на реалним очекивањима. И опет кажем, упркос бројним тешкоћама и несигурности које стварају политичари, економија функционише.“
Шта да очекујемо – „подводно камење“ или позитивне тенденције?
„Позитивне тенденције, а то се посебно односи на извозно оријентисане компаније. Отварање европског тржишта рада за Бугаре такође је значајна позитивна тенденција. Па ипак, и даље велики проблем представља неспособност политичара да изађу на крај са корупцијом, сивом економијом, организованим криминалом и судским системом. Тамо је подводно камење.“
Бугарска економија ће бити у минусу или у плусу?
„Увек на почетку године мој одговор би гласио: у плусу. Тада су сви ведро расположени. А ово ведро расположење није само резултат тенденција, већ и чињенице да се у Европи и свету запажа опоравак. Надамо се да ће у Европи сигурност бити већа и да ће она доћи и у Бугарску. Тако да сасвим сигурно кажем: бугарска економија ће бити у плусу!“
Превод: Албена ЏермановаПривремена влада поднела је Парламенту нацрт закона којим се регулише прикупљање прихода и извршење расхода до тренутка усвајања државног буџета, као и буџета Националног фонда за здравствено осигурање и Завода за социјално осигурање за 2025. годину...
Од 25 до 150 евра издвојили су Бугари за божићне поклоне родбини и пријатељима, показује истраживање БНТ. Одећа и електроника су најпожељнија роба. Интернет трговина је забележила раст у децембру, а за плаћање су највише коришћени дигитални..
Бугарска треба да се усредсреди на усвајање буџета који ће помоћи уласку земље у еврозону, изјавила је директорка Међународног монетарног фонда, Кристалина Георгијева, за „Нова ТВ“. Она је истакла да је Бугарска на добром путу да реши проблем повећане..
Привремена влада поднела је Парламенту нацрт закона којим се регулише прикупљање прихода и извршење расхода до тренутка усвајања државног буџета, као и..