Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Градња виолина у савременој Бугарској

Фотографија: архива

Први бугарски примерци из породице гудачких инструмената израђени су средином 19. века. Али је традиција виолинарства код нас утемељена пошто је Димитар Георгијев одлучио да отвори фабрику за жичане музичке инструменте "Кремона" у Казанлуку 1924. године. Данас то је једно од мало опсталих домаћих предузећа која успешно наступају на светском тржишту и извозе претежно у САД, Немачку, Јапан и Русију.

На израђеним у бугарској "Кремони" гитарама свирају светски познати инструменталисти, међу којима је и басиста "Џипси Кингс"-а Ксавијер Падиља. Тако да је с разлогом Казанлак заслужио славу центра виолинара у Бугарској. Овде поред фабрике раде и бројни атељеи за ручну градњу музичких инструмената. Вештих мајстора има и у Софији, Пловдиву, Јамболу, а утемељени пре скоро сто година код нас занат довео је до стварања озбиљне виолинарске заједнице. Током година она је имала успехе не само у Бугарској, него и у иностранству. Данас су Адријан Андрејев, Динко Динев, Стојко Чобанов, породица Калоферов, Степан Демирџијан само нека од бугарских имена светског гласа. Они свом душом граде своје инструменте, исто као и Иво Војков, директор јединог на Балкану Лутијерског центра који се налази у граду Русе.

"Огромна знања из физике, хемије, математике и смисао за рад са дрветом треба да поседују сви који су одлучили да се лате тог тешког, али и лепог заната. Од користи је такође да си музичар, објашњава г. Војков и наставља своју причу о томе како се посветио овом занату: Почео сам да свирам клавир већ са три и по године. Касније сам прешао на виолину и тако све до краја гимназије. Када сам био ученик, појавили су се "Битлси". Тада сам се заинтересовао за популарну музику. Сасвим природно сви смо хтели да личимо на њих те смо формирали бројне аматерске банде. И пошто тада није било довољно инструмената, ја сам већ 1964. направио своју прву гитару. И отада је мајсторство градње жичаних инструмената постало мој живот. Након скоро 50 година рада могу рећи да се и даље учим, да сваког дана сазнајем нешто ново."

Иво Војков је био тинејџер када је израдио свој први инструмент. Његов ментор је био један од најбољих тада бугарских гитариста Кристијан Платов. Касније су га у танчине заната увели италијански и француски мајстори. "Стално сам тражио и стицао нова знања, читао сам специјализовану литературу, иако ју је у оно доба било јако тешко пронаћи", каже г. Војков. Али га је то амбицирало да преведе на бугарски језик једну од "библија" заната.

Данас је у земљама Европске уније званично регистровано око 500 градитеља виолина. А само у Казанлуку ради око 70 мајстора. Нажалост, и поред тога, Иво Војков сматра да убудуће том занату прети нестанак. Узрок је да све мање мајстора има своје ученике, као и да држава не помаже његово очување.

"Приморани смо да властитим снагама и средствима тражимо и школујемо младе људе - објашњава Иво Војков. - Није тешко разумети нежељу младих да се данас баве тим занатом, када су на први план IT професије и глад за брзом зарадом. Не замеравам никоме, јер када неко дође код мене да се упозна са основним принципима нашег рада, одмах схвата да ће му градња музичких инструмената бити довољна за хлеб, али не и за маслац којим да тај хлеб намаже. За то су потребне године, деценије. А млади људи су нестрпљиви, а и не сматрам да треба да годинама чекају и пате док достигну неки бољи стандард. Ситуација би била другачија ако занати попут нашег уживају подршку државе, како је то уобичајено у свету. Фабрика "Кремона" организује курсеве за младе људе. Али се испоставило да после окончања обуке нико не остаје да ради у фабрици. Лично ја такође покушавам да организујем курсеве, при чему бесплатне. Тражио сам помоћ Министарства културе, општине, али без одговора. А за један такав курс за десетак људи плаћам сам, и то ме кошта неколико хиљада лева, јер треба да обезбедим алат и материјале. Тако да, нажалост, занат трпи губитке, нико га не подржава, не развија се и мајстора је све мање."

Други озбиљан проблем са којим су суочени не само бугарски, него и европски виолинари, јесте велика експанзија Кине, која нас буквално преплавља јефтиним и неквалитетним музичким инструментима. Према незваничним подацима око 80 процената светског тржишта жичаних музичких инструмената је у рукама Кинеза. "Наша је шанса да покушамо да израђујемо квалитетније инструменте, јер смо у томе заиста бољи", каже г. Војков. Очување и популарисање градње музичких инструмената је и мисија Лутијерског центра у Русеу који је основан 2010. године као део пројекта "Еуфонија" који се кофинансира од Европске комисије.

Превод: Александра Ливен



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

40 година од почетка присилне промене имена бугарских Турака нема осуђених

Прошло је 40 година од првог протестног митинга против насилне промене имена бугарских Турака од стране комунистичког режима. На данашњи дан 1984. године преко 3.000 људи окупило се у селу Млечино, у околини Ардена, на протесту против почетка..

објављено 24.12.24. 06.15

Грађани траже хумане услове у градским прихватилиштима за животиње

Организације за заштиту животиња протестовале су испред софијске Градске управе, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти упозоравају да пси пате на хладноћи, због недостатка простора гурају се у заједничке кавезе где долази..

објављено 23.12.24. 12.35

Љубитељи плетења се удружују како би очували традиционални занат

Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима усмереним на очување културног и историјског наслеђа у региону Благоевграда. На њену иницијативу покренуто..

објављено 22.12.24. 09.00