Путовање у иностранство може бити права инвестиција, не само луксуз – у то нас покушава убедити британска он лајн  туристичка агенција Expedia. "Travel Yorself Interesting!" што бисмо могли превести као "Путуј интересантно!" је слоган кампање коју је она лансирала 2013., а у којој је кључна улога била одређена Бугарској. Избор уредника тог туристичког портала нимало није случајан!

Циљ кампање био је да покаже како путовања обогаћују животна искуства и општу културу. Зато је акценат стављен управо на занимљиве појединости о земљи коју посећујемо. Као пример интересантног одредишта наведена је Бугарска. У рекламном споту неки очајан Британац, канцеларијски службеник, љутито пита: "Да ли можда знате да Бугари када нешто потврђују машу главом лево-десно, а за негацију горе-доле?" Повод његовог незадовољства је што више није миљеник шефа. Разлог је у томе што се његов колега недавно вратио са одмора у Бугарској и начелнику донео сувенир чашу са бугарском заставом. Јунак рекламног спота преплашено посматра улизивача који и даље насмејава шефа причајући му веселе догодовштине са путовања у Бугарску. Закључак је јасан – путуј да би сазнао нешто ново и тако ћеш увек бити у средишту пажње!"

Бугарска је стварно земља пуна изненађења, уз то је таква не само за западне туристе у чијим се државама скоро све ради по уходаном рецепту, него и за нас који овде живимо. Зато су аутори поменутог спота изабрали Бугарску што и није неко чудо. Она пружа велике могућности да остварите своје снове о незаборавном путовању о којем касније можете да причате пуно занимљивости. Постоји међутим један услов – бити близу природе и близу локалних људи. Маштовитим путницима препоручујемо да, рецимо растојање од места Септември до Добриништа, пропутују возом који иде пругом уског колосека, а пролази кроз предивне крајеве у три планине – Родопе, Рилу и Пирин. Растојање између два места је 125 километара, али га воз превали за најмање 5 часова. Возић клопара преко гвоздених мостова, стаје код сваке бандере, вијуга међу окомите литице да би се увукао у клаустрофобичне тунеле из којих као да нема изласка.

И премда ову нестандардну руту скоро нико не рекламира, туристи су је одавно "нањушили" и оценили као одличан начин за упознавање правог лица Бугарске. Док ускотрачни воз пузи од станице до станице, пред очима путника се отвара панорама према некима од последњих предела у Европи који нису пали у замку масовног туризма. Ако се обрете у овом крају, имаћете шта да причате касније шефу – о колима са упрегнутим магарцем која сте срели на скоро пустим сеоским путевима, о вратоломним стазама преко планинских врлети и провалија у чијем подножју жуборе речице у којима врви од пастрмке, о напуштеним старим махалама са по једним становником и о причљивим сапутницима који су у бошчама и бисагама понели нешто што је спремљено код куће. Али ако вам начелник није романтичар по души, онда му за поклон понесите флашу бугарског црног вина, тим пре ако сте обишли неко виногорје на винском путу Бугарске. Можете му рећи  како је вино незаобилазни елеменат историје Бугарске на чијој су територији још древни Трачани усавршили производњу тог божанског напитка. Данашњи Бугари као настављачи ове традиције нуде туристима занимљиве посете винским подрумима у којима поред сала за дегустацију има и анимационих садржаја. У винарији села Старосел рецимо, девојке обучене као заводљиве трачанске жрице и винолије маме госте лепим плесовима и питким локалним вином. Не би било згорег да пре тога посетите трачанско култно светилиште "Четињова могила" из 5-4. века пре Христа. Неки археолози претпостављају да је овде сахрањен Ситалк – један од великих владара Одриског краљевства.

Бициклистичке туре усред дивље природе северозападне Бугарске познате као најсиромашнији регион ЕУ, слободно пењање у подручју Белоградчикa, недалеко од Дунава, јахачке туре у планини Странџи или источном делу Родопа. Можемо унедоглед да набрајамо различите могућности за маштовито путовање. И када их остварите, имате све шансе да дуго останете у средишту пажње шефова, колега и пријатеља својим занимљивим причама о пријатним успоменама.

Превела: Ана Андрејева

Фотографије: Венета Николова