Овонедељне посете бугарског председника Росена Плевнелијева Кини, а затим и Албанији, улиле су наду домаћем бизнису да ће се поново вратити на стара „нова тржишта“. Бугарски извоз одувек је словио за „златну кокошку“ домаће привреде која и дан данас носи „златна јаја“. Испоставило се да наши бизнисмени уживају добар углед у Кини и Албанији. Што се Албаније тиче, она је традиционално тржиште за бугарски извоз, а како гласи добро позната изрека, „Све је ново - добро заборављено старо“, коментарисао је за Радио Бугарска Иво Тодоров, председник Асоцијације бугарских извозника.
Без обзира на релативно скроман износ извоза од 50 милиона евра и увоза од скоро 18 милиона евра, Албанија је изузетно значајно тржиште за Бугарску и једна од мало земаља са којима одржавамо позитиван трговински салдо.
Какво је присуство бугарског бизниса на тржишту Албаније?
„Бугарски бизнис се у принципу развија доста активно на Балкану и Албанија није изузетак из тог тренда. То је потпуно природно, јер су у питању тржишта која су нам најближа – како географски, тако и у погледу менталитета људи. Бугарско тржиште је доста ограничено, тако да се домаће фирме у својој експанзији усмеравају најпре према блиским тржиштима. У Албанији је тај процес задњих неколико година нешто активнији због отварања земље, демократизације, либерализације привреде. Најактивније су фирме из области лаке индустрије, јер је тешка индустрија у Бугарској скоро у потпуности уништена. Прехрамбена, фармацеутска, индустрија цигарета су такође присутне у овом региону. Албанија је иначе традиционално тржиште за бугарску робу која је тамо позната већ дуго година. Било је периода успона и падова у билатералној робној размени, јер су и Бугарска, и Албанија доживеле озбиљне промене и преструктурирање привреде на макроекономском плану. То је позитиван сигнал за бугарски бизнис који се поново окреће традиционалним производњама, нечем што је одувек умео да ствара.“
За који би се бугарски производ могло рећи да је прави хит на албанском тржишту?
„Тренутно нема јасног лидера зато говорим о браншама као целини. Јер је робна размена између две земље, вредна 50 милиона евра практично једнака нули. Један од циљева посете председника Плевнелијева Албанији је активирање односа две државе. У последње време наши политичари су почели да обилазе земље у којима Бугарска има економске интересе и где може да извози. Наравно, изузетно важно је да одржавамо добре односе у оквиру ЕУ, али, нажалост, тамо још увек нисмо на неопходном нивоу да будемо конкурентни са фирмама које су традиционално присутне на овим тржиштима. Можда почињемо да одустајемо од високотехнолошке оријентације зато што Бугарска не може да извози високотехнолошке производе, јер нема потребни инвестициони ресурс и кадровски потенцијал.“
Како ће се бугарске фирме борити на кинеском тржишту и како ће се пробити на њега?
„Добро је што наша држава подржава бизнис, јер кинеска привреда је централизована и контролисана. Тако ћемо обновити контакте са Кином јер, историјски гледано, наши односи су били прилично добри. Постоји озбиљно интересовање за имплементацију инфраструктурних пројеката, што је изузетно повољно за домаће грађевинарство које је после кризе у стагнацији и мора да тражи извозна тржишта. То ће свакако пружити подстицај развоју за Бугарску традиционалних привредних грана као што су прехрамбена индустрија, производња млека и винарство.“
Кина је капија за азијско тржиште. Шта ће се догодити, ако прођемо кроз њу?
„Ако прођемо кроз ову капију, наступићемо и на другим тржиштима. Не смемо заборављати да тржиште Вијетнама има скоро 100 милиона потрошача. Да не говоримо о привредама које се брзо развијају као што је, на пример, Камбоџа, где има пуно посла. Земља се опоравља од дугог грађанског рата и тек ће градити своју инфраструктуру. То су тржишта на којима је Бугарска позната као добављач робе и инжењеринг услуга и наилази на доста добар пријем.“
Превеле: Катарина Манолова, Марина Бекријева
Економски и социјални савет Бугарске (ЕСС) усвојио је мишљење о „Регионима за планирање у Бугарској“ и предложио измене како би се подстакнуо регионални развој. ЕСС је констатовао постојање озбиљног дисбаланса у економском развоју југозападних региона..
Према речима вицепремијерке и привремене министарке финансија Људмиле Петкове, очекује се да буџетски дефицит буде 3%, али је то постигнуто захваљујући додатним напорима, а не планирањем, јер велики део трошкова није био унапред укључен. Петкова..
Европска инвестициона банка (ЕИБ) одобрила је зајам у износу од 250 милиона евра Бугарској за суфинансирање приоритетних пројеката у оквиру европских програма за период од 2021. до 2027. године. Према информацијама које је објавила банка, финансирање..
Регулаторна комисија за енергетику и водопривреду (КЕВР) одредила је цену природног гаса за јануар на нивоу од 81,94 лева по мегават-часу (MWh), без..