Да ли се сећате како мала девојчица из Керолове "Алисе у Земљи чуда" пита мачка "Којим путем морам одавде поћи?", а он јој мудро одговара "То углавном зависи од тога куда желите стићи!" У таквој се ситуацији налази и бугарска економија – још увек не знамо који нам је циљ, шта желимо постићи, а тако ризикујемо да стигнемо … негде. Међутим, Влада је оптимистички расположена да ће пронаћи исправни пут којим Бугарска треба да крене.

"Мислим да је последњих година бугарска економија ишла исправним путем", категорична је у својој оцени потпредседница Владе Данијела Бобева. По њој, не оцењујемо финансијско-економску стабилност у земљи, већ само критикујемо све у сфери економије. Јер су као примере Бугарској стално навођени развојни модели Естоније, Ирске, Португалије. "Међутим, ми смо опстали у кризи, сачували смо наше фундаменте стабилности какав је, например, валутни борд. Нисмо платили ни лев спољних средстава за наш банкарски систем. Тј. немамо разлога да будемо песимисти", коментарише вицепремијерка која је задужена за економију. "Међутим, финансијско-економска стабилност није датост - упозорава она - и право је достигнуће сачувати је од спољашњих и унутрашњих ризика. Бугарска и даље одржава скоро најниже порезе у Европској унији, независно од кризе и озбиљних економских трошкова. Што се тиче стабилности, чињенице су категоричне – ниски буџетски дефицит и економски раст од 0,8 процената. Тешко је рећи да смо задовољни овим растом, али је у 10 од 28 држава чланица Европске уније раст негативан. Онда ситуација није толико лоша." Толико са добрим вестима.

Који су проблеми и ризици? Као прво то су инвестиције. Њихов пад никога не задовољава. Бугарска агенција за инвестиције ради на 22 велика инвестициона пројекта у вредности од преко 870 милиона евра. Чак и да се мали део њих реализује, то ће довести и до раста домаће економије. Унутрашња тражња такође је сужена због кризе.

"И поред оптужби да имамо огромне социјалне трошкове, не очекујемо знатно повећање плата и доходака становништва - каже Данијела Бобева. - Планови о великом расту корпоративног сектора могу се остварити само уколико значајно повећамо обим извоза."

Други проблем је продуктивност рада. "Актуелни тренд у том погледу је силазни", наглашава Бобева. Потпредседница владе се нада да ће се банкарски сектор и у будуће држати садашње конзервативне политике и да ће бити ограничена нелојална конкуренција. Биће приватизована и Бугарска ефектна берза "ма да се то некима не свиђа", додаје Данијела Бобева. "Постали смо у већој мери критични према међународним финансијским институцијама, међутим оне су потребне бугарској привреди, а од њих очекујемо да испоље максималну флексибилност" – овим речима је вицепремијерка подржала домаће компаније. Заштита потрошача један је од најсложенијих проблема који стоји између бизниса и државе. Влада обећава радикалну реформу и у том сектору. Наставља се дијалог са дипломатским мисијама. "Оне су веома активне, мени је то као потпредседнику владе било једно од највећих изненађења ". По речима Бобеве, кључ је у секторским политикама – тренутно располажемо са 211 стратегија, "али је мало вероватно да их је неко прочитао", додала је она.

"Пут до привредног раста Бугарске пролази кроз задржавање финансијске стабилности", коментарисао је са своје стране Јордан Цонев, председник парламентарног одбора за буџет и финансије. По њему, "највећи интерес Бугарске је да се њена економија дигне на ноге. Бугарској је потребно неколико великих инвестиционих пројеката. Такви се изводе углавном у сектору енергетике. Диверзификација извора енергије је геополитичко питање, а потенцијали Бугарске да утиче на том плану су скромни. Можемо међутим да диверзификујемо руте за снабдевање енергентима."

Превеле: Александра Ливен, Ана Андрејева