У Софији су цене некретнина најниже, у поређењу са осталим европским државама. Чак су и код наших суседа у Београду, Скопљу и Букурешту, цене веће. А да и не говоримо о Старој Европи! Ако у Бечу, например, квадратни метар стандардног стана кошта најмање 2.500 евра, у Софији он стартује од 750 евра. Свакако, постоје и топ-огласи. Тренутно најскупља кућа код нас се продаје за 4 милиона евра.

Каква је ситуација на тржишту некретнина у Бугарској почетком 2014. године? Да ли је дошло до неких промена после 7 година чланства земље у Европској унији? Да ли су странци и даље заинтересовани да купују куће и станове код нас? Одговоре на ова питања даје Полина Стојкова, оперативни директор једне од великих домаћих агенција за некретнине.

Руси су и данас број један на домаћем тржишту некретнина. Они доминирају у рејону црноморског приобаља, где на њих отпада 95 одсто купопродаја некретнина. Однедавно интересовање за куповину куће или стана на мору испољавају и грађани Украјине, Белорусије, Казахстана.

"Ми изблиза пратимо профил страних купаца, каже Полина Стојкова. Засада не постоји друга толико велика група попут оне коју чине Руси. Око 20 процената страних купаца чине грађани скоро целе Европе – Француске, Немачке, Холандије, Белгије, па чак и других континената – из САД и Канаде. Управо тих 20 процената доказује да је домаће тржиште некретнина саставни део међународног. Постоји интересовање за сеоске куће, за станове у ски-центрима и у феријалним насељима на мору. "Надам се да је то одржива тенденција, како не бисмо били приморани да признамо да нам тржиште зависи и на њему доминира само једна нација", додаје Полина Стојкова.

Како се променила ситуација последњих 7 година откако се Бугарска учланила у Европску унију?

"Пријем у чланство Европске уније поклопио се са почетком кризе. То се десило 2007., али смо одлив Британаца са тржишта некретнина осетили већ исте године, објашњава Полина Стојкова. Међутим, постепено је дошло до поједностављења поступка куповине имовине за европске држављане, што је ублажило ефекат кризе и створило потенцијал за будући опоравак. Тржиште некретнина добило је од чланства у Унији, привлачећи Русе и инвеститоре из других земаља, у том броју за куповину пословне и трговачке некретнине. Заиста, потенцијал је велики. Истина је да је нас криза успорила, али на дугорочном плану ми ћемо играти важну улогу на светском тржишту некретнина. Тржиште не само да се није сузило, него напротив, дошло је до његовог анимирања, до раста броја послова, тако да данас говоримо о послекризној реалности, о новој развојној етапи. Показало се да економија и тржиште некретнина поседују свој властити ритам, али на њих утичу и европске и светске тенденције. А подаци су позитивни", коментарише Полина Стојкова.

У Бугарској се продају и некретнине по цени од 3.000, 5.000 до 10.000 евра по квадратном метру. "То су ексклузивни, јединствени, непоновљиви са тачке гледишта изградње и локације куће - прецизира Полина Стојкова. - Човек, који би купио нешто слично, може да себи приушти и кућу у Бечу, например. Тј. у овом случају није важно да буде јефтино, већ да је cool. За њих је питање да поседују некретнине на бројним локацијама."

Међутим, када говоримо о сличним ексклузивним некретнинама, морамо прецизирати да је то мало тржиште. "Куће се продају и за милион – милион и по евра. А када се тражи висока цена продаја може да потраје неколико година", додаје Полина Стојкова, а у закључку каже да се најчешће купују куће до 500 хиљада евра.

Превод: Александра Ливен