Ако кренете сликовитим путем у јужном подножју Старе планине који повезује Софију са Бургасом и познат је као Подбалкански пут, лепо би било да свратите у село Антон које је једно од великих села на овој маршрути. То је живописно планинско месташце смештено у Златишко-Пирдопској котлини. У селу и његовој околини налазе се историјске знаменитости и бројне хумке које и дан данас чувају тајне трачких племена која су насељавала бугарске просторе.

Сви који су били у селу Антон кажу да оно одише необичном романтиком и духом старих времена. Природа овде је прелепа и нетакнута, а величанствени призор који се пружа према Старој планини, распламсава људску машту. Тако се родила и легенда о храброј Бугарки Џемини која је у време тешких искушења жртвовала свој живот, одбијајући да се одрекне хришћанске вере. Легенда казује да је девојка скочила са високе литице која се отада зове Џемина стена. Село Антон се налази у непосредној близини планине што га чини привлачним местом за туристе, посебно лети. Према добрим познаваоцима овог подручја, овде је планина лако проходна јер нема веома опасних стена. Кроз букову шуму воде утабане природне стазе за шетњу које могу само да у вама пробуде позитивну енергију и леп осећај. У овом крају воде има напретек. Није случајно што се пре око 70 година село звало Лаџене што значи „бања“, јер је у његовој околини било много топлих минералних извора. Није познато како су они нестали, али је ипак остала успомена на некадашње име села Антон.

О природним знаменитостима овог краја које мештани радо показују својим гостима, прича Нонка Иванова, секретар локалног читалишта „Христо Ботев“:

„Дивна природа је најдрагоценија ствар коју имамо и ми се њоме поносимо. За разлику од других насеља, ту нема налазишта руде бакра, великих предузећа, а нису вршена ни археолошка ископавања да бисмо могли причати о неком значајном открићу на овом простору. Наше највеће богатство су природне лепоте и знаменитости. На око 5 км од села Антон, недалеко од мале гостионице „Пеперудата“ /у преводу „Лептир“/, налази се мали водопад који је права туристичка атракција како у летњим, тако и у зимским данима. Врло близу водопада су познати локалитети „Козница“ и „Равни дјал“. Склад ових природних лепота даје јединствен изглед том месту које је природа обдарила огромним пашњацима. Лети, докле год поглед допире, простиру се зелене ливаде по којима слободно пасу краве, коњи и овце. Са севера је Стара планина савршен природни декор за овај  живописни призор. А панорамски пут вијуга између ливада, пашњака и пропланака и човеку се чини да се нашао у рајском кутку. Нажалост, мало људи познаје ова места као туристичко подручје. У последње време је покренуто неколико пројеката у оквиру којих је почело опремање кућа за госте и ми се надамо да ћемо помоћу њих ставити почетак сеоског туризма. Иначе, овде постоје веома добри услови за теренско јахање по стазама Старе планине, а ове дуге шетње кроз бајковите пределе и пејзаже незабораван су доживљај. Предност села Антон је у томе што је полазна тачка за планинарске куће „Планински извори“, „Момина пољана“, „Бенковски“, „Ехо“, „Паскал“. Одавде стазе воде до највиших врхова централног дела Старе планине, а то су Картал, Паскал и Тетевенска баба. Сва су то дивна и добро позната места за пасиониране туристе. Није нека тајна да се једна од најбољих изворских вода налази у селу Антон. Није претерано рећи да људи из целе околине долазе по воду код нас. На сеоском тргу изворске воде одличног квалитета има у изобиљу. Све што је недавно изграђено у селу Антон – чесме са изворском водом, трг са новом фонтаном, урађено је са бригом о људима.“

Превела: Марина Бекријева

Фотографије: архива села Антон