Георги Минчев је рођен у Софији где је завршио међународну економију и спољну трговину, а касније - тв режију у Бриселу. Снимио је пуно песама на француском, неко време је био сарадник уредништва Програма на француском језику Радија Бугарска. Глас "вечитог дечка бугарског рока" како су га прозвали, постао је популаран 1967. г. када је Георги Минчев, још студент, отпевао песму "Бела тишина". Са овом композицијом Борис Карадимчев је постао добитник велике награде фестивала "Златни Орфеј", а касније ова песма је постала "Мелодија године". Између 1987. и 1997. појавили су се његови албуми "Бугарски рок", "Ветерани рокендрола", "Биланс" као и дупли албум "BG рок". У том периоду је изашла и његова "музичка биографија" – колекција песама "Бела тишина" у којој су окупљене песме Атанаса Бојаџијева, Петра Ступела, Атанаса Косева, Бориса Карадимчева. Сарађивао је са многим познатим групама и оркестрима – Биг бендом БНР под диригентском управом Вилија Казасјана, саставом "Бандараците" (претходником групе "Штурците"), са једном од првих домаћих рок група "Сребрните гривни" (Сребрне наруквице"), квартетом класичне музике "Димов", са једном од најранијих џез-формација "Џез фокус 65" и Оркестром Свесавезног радија-Москва са диригентом Јуријем Солантијевим.
Већину текстова Георги Минчев је написао сам. У њима се често помињу снажне емоције попут љубави и прељубе, наде и разочарања, туге и презира. Минчев који је био искрен у свом стваралаштву, био је истовремено изузетно непосредан и у личној комуникацији. Био је уметник побуњеничког духа, али имао је урођену отменост и финоћу.
Један од његових последњих албума зове се "Песма уз гитару". Насловна песма је посвећена инспирацији коју добија када свира омиљени инструмент - гитару, неизоставни део његовог живота.
Превела: Ана АндрејеваПесма "Виолински кључ" доноси топлину и носталгију кроз стихове које је поетеса Џина Дундова написала током посете Тетевенском Балкану. Текст, посвећен композитору Димитру Гетову, који је аутор аранжмана, одликује се дубоком емоцијом и лирским описима..
Последњег децембрског дана од године која је на измаку опраштамо се са осмехом – најискренијим, дечјим. „Поклони осмех“ је прва песма написана за деветогодишњу певачицу Сијану Славчеву, са музиком Хајгашода Агасјана и аранжманом Светослава Лобошког...
Популарна бугарска певачица Деси Добрева поново је оживела једну од вечитих бугарских песама. Након што је пре неколико година снимила песму „Двоје“, обраду култне нумере Марије Нејкове „Кад двоје крену“, сада нам представља њен осавремењени ремикс,..
Певачица анђеоског гласа Вања Костова више није међу нама, али су ту њене песме – нежне, искрене и емотивне. Њен син – певач Бојан Михајлов,..
Својом новом нумером певачица Кристина Димитрова-Манасијева, познатија као KristinSax,нам доноси дозу магије. Осим што пева, Кристина свира на..
Легенде експерименталне музике и неконвенционалног џеза, Франк Гратковски (Немачка) и Казухиса Учихаши (Јапана), отвориће Sofia Free Jazz 23. јануара у..