Изгледа да је Европа скинула ружичасте наочаре и истину погледала у очи. Песимизам због слабог раста и смањења конкурентности европске економије замењен је новим подстицајем за излазак из кризе која траје већ шесту годину. Нова магична реч за ЕУ је реиндустријализација. Она је изазвала нови оптимизам за решавање проблема – како у Бриселу, тако и у Софији. Да ли ће се то показати успешном стратегијом за превазилажење жестоке конкуренције на светским тржиштима или ће бити само још један заредом покушај да сустигнемо оне који „иду брзом стазом“?

У једној бугарској песми која је некада била веома популарна певало се: „Како ћемо стићи Американце…“ Шалили смо се, али данас нема места шали. Јер Европа већ губи своје позиције у односу на модерне економије које се брзо развијају. Брисел разрађује стратегије за повећање конкурентности, а истовремено поставља препреке пред бизнис. А капитал бира пут најмањег отпора. Он једноставно напушта Стари континент и одлази тамо где му се „удварају“ – тј. тамо где постоји добро пословно окружење. Зато се у Бриселу почело говорити о реиндустријализацији – као панацеји за враћање производне моћи Европи.

Шта се крије у магичној речи „реиндустријализација“?

„Један од циљева јесте превазилажење негативног тренда да део произвођача у Европи премешта производњу у друге земље – каже у интервјуу Радију Бугарска Камен Колев, потпредседник Бугарске привредне коморе. – Део препрека за развој индустрије поставља ЕУ, на пример, увођењем строгих еколошких захтева. Недостаје и јединствено тржиште електричне енергије, гаса и т. сл. Део ових препрека заиста је на европском нивоу. У Бугарској морамо израдити конкретне мере које ће подстаћи произвођаче, а не креирати стратегије.“

Бугарска влада такође полаже наде у реиндустријализацију тако што покушава да обнови неке производње које земљи доносе добит.

„За нас она се не сме сводити само на уливање новца у државне губиташе или регулисање њихових цена како би они исказали позитиван резултат. Такође, не треба селективно вршити национализацију појединих предузећа и отписивати дугове према државним фирмама итд. Потребна је комплетна стратегија у области иновација. Раст мора отуда доћи. Али да бисмо у 2014. остварили већи раст, једини спас је скок извоза. Извоз ће донети већи прилив финансијских средстава ако извозимо иновативне производе који тренутно чине тек 5 одсто укупног извоза Бугарске. Остали део отпада на непрерађене производе са ниском додатом вредношћу. Можда је правилније средства из програма ЕУ намењених бизнису усмерити на технолошку обнову или другим речима, не постављати себи циљеве веће од реалних могућности економије.“

Како ћемо „велики бизнис“ поново вратити у Бугарску?

„Сва ограничења бизнису имала су за циљ да натерају предузетнике у Европи да улажу у иновације. Реч је о енергетској ефикасности, штетним емисијама итд. Али све то са своје стране доводи до повећања цене производа и на крају крајева до губитка конкурентности. Запажају се неки позитивни ефекти, али како за европске, тако и за бугарске предузетнике проблем је у финансирању. ЕУ издваја милијарде у циљу подстицања бизниса да инвестира у такве производње, маколико услови били тешки.“

Уколико Европа не успе да се реиндустријализује, губи конкурентност.

„Губи и то је трајна тенденција. Није случајно ЕК овај појам увела у циљу промене те тенденције. Да ли ће бити успеха – има ту пуно непознаница. Потребна је велика обазривост када се постављају такви циљеви, наравно ако су они начелно остварљиви и могу допринети побољшању пословног окружења. Нема сумње да правни оквири и јасна правила морају постојати, али бизнису је потребна и слобода да би се успешно развијао. Битно је да учинимо тако да се бар у Бугарској препреке могу превазићи“, закључује Камен Колев.

Превод: Албена Џерманова