Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Стране банке одлазе из Бугарске. Зашто?

Фотографија: de.wikipedia.org

У последње три године четири стране банке су напустиле Бугарску. И мада домаћем тржишту капитала доминирају европске банкарске институције, њихов удео крајем 2013. смањен је за 10 одсто. Сада страно власништво банака у земљи чини 70 одсто.

Који су разлози томе? Велике западне банке тренутно решавају властите проблеме. Све четири пословне организације које су се повукле са бугарског тржишта биле су погођене потресима на глобалном тржишту капитала. Да би задржале позиције унутар својих земаља оне су добиле финансијске инјекције од ЕК и националних влада. Те четири банке су продале своје ћерке фирме због слабе пословне активности у Бугарској. Економска криза је други разлог смањеног интересовања страних инвеститора за овај сектор. Све је то омогућило домаћим играчима, који су временом постали међусобно конкурентни, да купе активе великих европских банака које су затвориле своје бугарске операције. Основно тржиште бугарских финансијера је домаће тржиште – оно је релативно предвидиво, што је нарочито важно у годинама кризе и депресије. Ево и мишљења Емила Хрсева, угледног стручњака за финансије, доктора економских наука:

"Ове промене ни у ком случају нису изазване кретањима на бугарском тржишту, него су узроковане утицајем кризе на банкарске групе које послују на домаћем и страном тржишту. Скоро све европске земље имале су проблема са ненаплативим кредитима услед чега су њихове системски најважније банке исказале губитак. Када се нека банка суочава са тешкоћама на свом основном тржишту, најчешће је њен први корак да се повуче са периферних подручја пословања макар и она била најпрофитабилнија. Али такве су по правилу стратегија и тактика у доба светске економске кризе – најпаметније је отарасити се свега непотребног, сувишног и сконцентрисати се на реализацију основних пословних задатака. У неким земљама повлачење са периферних тржишта био је предуслов за финансирање од стране државних органа који су понудили спасоносне кредите. Такав је, рецимо, случај са Немачком. Дакле, на основу одласка страних банака из Бугарске не бисмо могли доћи до неких конкретних закључака о суштинским кретањима у домаћем банкарском сектору. Све одлуке о повлачењу са бугарског тржишта донете су из разлога који нису повезани са нашом земљом."

Раније су европске банке наступале у улози купца, сада постају продавци. Ко купује њихове активе?

"Бугарски бизнис ће опет купити све банке и остала предузећа која су у власништву страних правних лица, а која се управљају на начин који их чини неконкурентним на домаћем тржишту – уверен је Емил Хрсев. - Удео бугарског капитала ће бити у порасту како у банкарском и финансијском сектору, тако и у реалној привреди.

30 банака на малом бугарском тржишту – зар то није много?

"Ни у ком случају не бих то рекао – категоричан је Емил Хрсев. – Све зависи од профила банкарског система. Аустрија није већа од Бугарске кад су у питању неки битни параметри. Чим у Аустрији има 300 банака, зашто би у Бугарској 30 било много? Није толико важно колики је број финансијских институција које самостално послују на једном тржишту, него какво је покриће. Било је периода и пре 2007., тј. пре но што је стигла криза, када смо имали велику дилему око преразвијености банкарске мреже. Мислили смо да све те банке неће бити у стању да довољно зарађују на домаћем тржишту. Сада је ситуација таква да се не само затварају подружнице него се и смањује број пословница. Банке које послују у Бугарској су постепено постале свесне да ова експанзија мреже пословница није исплатива. Тренутно нема те банке која не сужава постепено своју мрежу."

Превела: Ана Андрејева


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева

Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово показују подаци Националног завода за статистику (НСИ). Највише зараде остварују запослени у сектору..

објављено 30.11.24. 09.05

Бугарска привреда се буди, али се ситуација разликује од региона до региона

Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је видљиво у нашим морским летовалиштима и бањским центрима – закључак је најновије анализе Института за..

објављено 21.11.24. 11.45
Људмила Петкова

Министарка финансија обећала: Неће бити повећања пореза и доприноса у 2025. години

Потпредседница владе и министарка финансија Људмила Петкова изјавила је да у 2025. години неће доћи до повећања пореских оптерећења, укључујући доприносе, корпоративне порезе и порезе на доходак физичких лица. Према њеним речима, буџет за 2025. годину..

објављено 18.11.24. 17.14