Шта би натерало једног странца на напише књигу о Бугарској? Научна интересовања, љубав према тој земљи или можда једно занимљиво путовање испуњено пријатним емоцијама и лепим утисцима. Управо такво путовање су себи организовали Линда и Хелмут Мат из Херболцхајма, Немачка.

Све је почело 1984. године када је тада 24-годишњи Хелмут Мат из малог места у Шварцвалду, југозападна Немачка, пожелео да завири иза Гвоздене завесе. У то време је радио за њега представљао један од прозора у свет. Тако је почео пратити емисије на немачком језику на таласима Радија Бугарска, тада још Радио Софија. Одушевљен обиљем информација о једној европској, али скоро непознатој земљи Хелмут Мат је наставио да слуша програм Радија Бугарска.

„И дан данас ми је Радио Бугарска омиљени радио програм, без обзира на велики избор радио станица које емитују за иностранство“, пише у својој књизи Хелмут Мат. „На тај начин свакодневно до нас стижу вести и друге информације о догађајима у Бугарској и свету. Програми Радија Бугарска су изузетно занимљиви. Вероватно се никад не бих упознао са очаравајућом лепотом и неисцрпивим богатством бугарске традиционалне музике и народног стваралаштва да није био програм за иностранство које је Радио Бугарска емитовао на кратким таласима.“

Слушајући радио станице Хелмут Мат је био у могућности да свакодневно прати сва збивања у свету. Определио се за студије германистике, филозофије и историје, а касније је уписао информатику и трговину. По завршетку школовања, радио је у различитим фирмама и банкама. Воли путовати, јер се тако може изблиза упознати са културом и традицијом земаља које га занимају. И тако је прошлог лета на ред дошла Бугарска. Током десет дана, колико је трајао одмор, Мат, Линда и Хелмут су разгледали Софију, посетили Банско, Самоков и Пловдив, ишли у шетњу по планинама Витоша, Рила и Пирин, обишли знаменитости попут Рилског манастира. О Софији Хелмут Мат каже:

„Софија је изузетно леп град где се сусрећу и преплићу прошлост и садашњост. Град који спаја исток и запад и у коме се хришћанство и ислам савршено испреплићу. Онај ко буде тражио да у Софији нађе историјски центар попут оног у Прагу или Братислави, остаће разочаран, јер се културно-историјски споменици и знаменитости у бугарској престоници срећу готово на сваком кораку. Софија је потпуно другачија од осталих европских престоница. Град који одише неким посебним шармом.“

Једно од места које породица Мат је обавезно желела да посети био је Бугарски национални радио, јер као што је касније и сам Хелмут Мат у књизи написао: „Путовање о којем вам причам вероватно се никад не би остварило да није био Радио Бугарска. Занети разговором нисмо ни приметили кад је време пролетело, а ми се поштено нисмо ни испричали са члановима уредништва програма на немачком језику са којима се већ три деценије интензивно дописујемо.

Првобитно сам мислио да напишем путопис који је прерастао у нешто веће, у књигу. Једноставно нисам могао да заобиђем све оне лепе догађаје, утиске, лепе призоре и историјске знаменитости, све што ми је послужило као инспирација. Према статистичким подацима о сиромаштву, Бугарска је тренутно на дну европске лествице. По мени, Бугарска је по много чему посебна и богата земља: по својој изузетно лепој и нетакнутој природи, богатој култури, љубазним и гостопримљивим људима који су поносни на своје порекло. Бурна и пуна преокрета историја оставила је своје трагове на овим просторима. Тако се родила и идеја о књизи у којој културна баштина и историја те земље иду руку под руку.“

Књига коју је Хелмут Мат назвао „Бугарске импресије – путешествије по једној непознатој земљи“ објављена је у јануару 2014. Ова књига није туристички водич, у њој је аутор на топао и духовит начин, искрено описао своје доживљаје и пренео утиске из Бугарске која се иначе у свету најчешће спомиње као једна од јефтинијих туристичких дестинација.

Лоше стање на путевима, напуштене грађевине, културно-историјски споменици препуштени зубу времена, прескупи локали у бугарским одмаралиштима, одсуство јасних туристичких ознака и маркера, пси луталице и многи други недостаци такође нису измакли будном оку нашег путешественика.

Упркос томе, Хелмут Мат је у закључном делу књиге написао:

„Лепи градови, очаравајућа природа, симпатични и срдачни људи у тој земљи заувек су освојили моје срце упркос неким недостацима, беди и сиромаштву који муче одређене крајеве земље. Али то свакако неће бити последња посета овој балканској земљи. У Бугарској има још много тога да се види! Желим да обиђем Стару планину, Родопе, Долину ружа, Бугарско приморје... следећег пута ћемо више пажње посветити народном стваралаштву, односно традиционалној музици, народним играма и саборима, а можда ћемо присуствовати и избору краљице руже у Казанлаку?“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова