Политика у вези спровођења Програма развоја руралних подручја у наредном 7-годишњем периоду од 2014. до 2020. године направила је заокрет у правцу подршке малим газдинствима, младим фармерима и до сада запостављаним пољопривредним гранама као што су воћарство, повртарство и сточарство. Први пут се поклања пажња и обнови система за наводњавање. Све то предвиђа нацрт новог Програма развоја руралних подручја који је поднет на разматрање.
Након што су у првом за Бугарску 7-годишњем периоду учешћа у Заједничкој пољопривредној политици ЕУ (2007.-2013. године) европске субвенције користила углавном велика газдинства, дошло је доба да се ова средства усмере и на мале фарме које преовлађују код нас, као и на у последње време запостављане традиционалне секторе домаће економије какви су воћарство, повртарство и сточарство.
У првом периоду европског субвенционисања у пољопривреди Бугарске је дошло до драстичних диспропорција. 80 одсто тог новца искористила су око 4 одсто пољопривредника који су обрађивали велике површине, огромне чак и за димензије Европе, засејане углавном житарицама. Тако да у овом временском периоду скоро да није било подршке осталим за Бугарску традиционалним пољопривредним активностима. То је довело до веће пропасти производње воћа и поврћа, млечних и месних производа. У далекој прошлости су остала времена када је Бугарска била велики извозник тих производа одличног укуса и квалитета. Тренутно је домаће тржиште преплављено пољопривредном робом, често пута ниског квалитета. 80 одсто воћа и поврћа и 90 одсто меса је из увоза. Чак и у прерађивачкој индустрији домаће сировине чине само 25 одсто.
Циљ нове визије Програма развоја руралних подручја је да се ова несразмера превазиђе усмеравањем више средстава на воћарство, повртарство и сточарство. Надамо се да није касно. Да подсетимо да ће тзв. подршка повезана са производњом, која је намењена наведеним гранама, бити повећана на 13 одсто директних субвенција, док је у прошлом програмском периоду износила 3,5 процената.
Други приоритет Програма је подршка малим фармама. За њих је предвиђен посебан потпрограм према којем ће се оне међусобно такмичити, а не са гигантским предузећима. За инвестиције које су им потребне, малим породичним газдинствима ће се одобравати за 10 одсто веће финансирање.
Следећи приоритет је подршка младим фармерима испод 40 година. За почетнике је предвиђена посебна финансијска подршка чији износ предстоји да буде прецизиран. Застаревање фармера у Европи велики је проблем за читаву ЕУ, тако да је веома важно обезбедити младу смену. Ово питање директно је повезано са другим важним питањем које ће се све више заоштравати са све интензивнијим повећањем становништва на планети – то је прехрамбена безбедност.
Од кључног значаја за развој бугарске пољопривреде је проблем са уништеним хидро мелиорационим системима. Нова политика развоја руралних подручја најзад поклања пажњу том проблему. Тренутно се прецизира каква ће тачно средства бити издвојена за хидро мелиорацију. Успех сектора који су у центру Програма – воћарства и повртарства, незамислив је без наводњавања. Нарочито ако се има у виду загревање климе које се најјаче осећа управо на југу Европе.
У Европи је све наглашенији тренд повећања тражње квалитетних намирница јасног порекла. Уколико се ове намирнице производе биолошки, то генерише још већу профитабилност. Због тога ће се у новом програмском периоду финансирати биолошко ратарство, пчеларство и сточарство, навео је још један приоритет министар пољопривреде Димитар Греков, презентирајући нови Програм. Бугарска поседује одличне услове за развој биолошке пољопривреде. Оно што нам је досада фалило била је управо финансијска подршка овим произвођачима.
Подсетимо да је у бугарској пољопривреди запослено негде 25 одсто радно способног становништва. Према министру Грекову нови Програм развоја руралних подручја има за циљ да се повећа додата вредност од пољопривреде, да се створе нова радна места и заустави осипање становништва у сеоским регионима које поприма застрашујуће размере. Сасвим је друго питање дали је предвиђених нешто више од 2 милијарде евра довољно за остваривање зацртаних циљева или бар корак даље у исправном правцу.
Превеле: Бекријева, Манолова
Локалне самоуправе у Бугарској хитно траже реформу у систему планирања региона, како би се обезбедила праведнија расподела европских средстава за кохезију. Тренутна организација региона, упозоравају власти, додатно наглашава економске дисбалансе и..
Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској, која обухвата 27 основних производа, остала је непромењена у односу на прошлу годину и износи 98 лева (49,6 евра). Ову информацију изнео је Владимир Иванов, председник Државне комисије за берзе и тржишта,..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово показују подаци Националног завода за статистику (НСИ). Највише зараде остварују запослени у сектору..