Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Да ли је нормално да и шеснаестогодишњаци имају право гласа?

Фотографија: БТА

Није ли дошло време за спуштање старосне границе за гласање? Ово питање одавно занима свет. Прве су приступиле акцији латиноамеричке земље попут Кубе, Бразила и Аргентине. Европа је прилично спорија. Експеримент је почео у неким немачким покрајинама још средином 90-година, затим у неколико швајцарских кантона, а касније и у Шкотској. Аустрија се прва усудила да ово питање претвори у државну политику, а после ње то су учиниле Словенија и Малта. Међутим, питање је на дневном реду у скоро свим европским земљама. Спуштање старосне границе за гласање је већ више година један од главних захтева Европског омладинског савеза. То је препорука и Парламентарне скупштине Савета Европе. Уосталом, идеја има своје заговорнике и у Бугарској како међу политичким партијама, тако и међу омладинским организацијама каква је Национални ученички савет. Однос према дотичном питању прве су показале странке које имају више присталица међу младима у Бугарској као што су „Ђурђевдан“ (“Гергьовден“), ВМРО и „Ново време“. Данас штафету преузима странка „Зелени“ чије су идеје такође веома популарне код најмлађих. О томе зашто дати право гласа шеснаестогодишњацима разговарамо са копредседником партије Бориславом Сандовим.

Снимка: БГНЕС- У доба нових комуникационих технологија које омогућују слободан приступ информацијама, када деца интелектуално брже сазревају, био би ред да дођемо до разумног и логичног закључка – да особама старим 16 или 17 година омогућимо да остварују своје право на мишљење и право на избор. Јер од одлука које се данас доносе, зависи њихова будућност.“

Скоро свугде у Европи присутан је растући тренд да управо млади између 18 и 24 године не учествују на изборима. Према многим аналитичарима, то је резултат чињенице да због стицања бирачког права у каснијем узрасту остаје неостварена прва тежња младића и девојака ка социјалној правди, карактеристична за младићко доба. Што дуже млади чекају да би добили право да дају свој глас и да се изјасне, све мања је њихова жеља да се укључе у процес касније, када постану пунолетни, гласи један од закључака аналитичара. У скоро свим случајевима када је и 16-годишњацима дато право гласа, видљива је жеља младих Европљана да активно учествују у државним пословима. Један од последњих примера су одржани крајем јануара примарни избори за одређивање кандидата европских Зелених за наследника Жозе Бароза на челу Европске комисије. Резултат је веома занимљив – двоје кандидата су ветеран европског Зеленог покрета, Француз Жозе Бове и млада Немица Ска Келер.

- На примарним изборима које су Зелени одржали да би истакли своје водеће кандидате на европским парламентарним изборима, омогућено је и учешће особа са навршених 16 година. Показало се да су гласали многи млади људи узраста између 16 и 18 година. Са највише гласова изабрана је кандидаткиња управо из редова омладинских зелених организација, која се озбиљно залаже за давање права гласа лицима која су напунила 16 година. Дефинитивно постоји расположење код млађих људи да учествују у политичком животу.“

С обзиром напроцес старења становништва у Европи, основано је питање не би ли на изборима требало омогућити учешће шире категорије младих у циљу постизања равнотеже с обзиром на све већи удео одраслог становништва са правом гласа. „Зар није боље да у процесима доношења одлука учествују људи пред којима је будућност, него старије особе?“ Ово реторичко питање поставља проф. Михаил Константинов, математичар који се упустио у политику и један од великих бугарских стручњака за изборне системе. Није случајно што је право гласа са 16 година прва увела Аустрија, у којој је ситуација била слична оној у нашој земљи где се бирачко право остварује са навршених 18 година.

Борислав Сандов указује на још један могући позитиван ефекат – политичка ангажованост младих може да их задржи у Бугарској, кад би осетили да будућност земље зависи и од њих.

- Многи млади људи оду да се школују или да раде у иностранство и често остају тамо, а то је велики проблем за Бугарску – истиче г. Сандов. – Сматрам да је један од разлога то што они нису ни на који начин укључени у процес одлучивања, па зато и нису заинтересовани за сва политичка збивања у земљи и одлучују да емигрирају. То је посебно алармантна чињеница. Међутим, моје је мишљење да ако се младима са 16 или 17 година омогући да гласају, може се постићи добар резултат, а то је да се они осећају активнијим и одговорнијим за сопствену садашњост и будућност и покушају да промене ствари у Бугарској, а не само да напуштају земљу“, рекао је на крају Борислав Сандов.

Превела: Марина Бекријева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Шта предвиђа буџет ЕУ за 2025. годину?

У сени прошлонедељног одобрења новог састава Европске комисије, који је пре два дана званично преузео дужност, остало је још једно значајно дешавање – усвајање буџета Европске уније за наредну годину. Овај буџет није само питање финансија, већ и..

објављено 3.12.24. 12.05

Бугарска у врху Европе по примени иновативних метода за лечење хроничних рана

Иновативна метода за лечење дијабетичког стопала која користи сопствено ткиво пацијента у комбинацији са вештачком интелигенцијом примењена је у Универзитетској општој болници за активно лечење у Бургасу, саопштено је из ове здравствене установе. Тиме..

објављено 1.12.24. 12.05

Бугарски средњошколци у борби против дезинформација

Унапређење вештина критичког размишљања, провере чињеница и медијске писмености од суштинског је значаја за друштво, посебно за младе у Бугарској – земљи са једним од најнижих индекса медијске писмености у Европској унији , преноси образовна..

објављено 1.12.24. 07.50