Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Мегахан и бугарска ствар

Фотографија: wikipedia.org

Кад би се у Бугарској спровела анкета о страном новинару који има највеће заслуге за нашу земљу, сигурно је да би на првом месту било име Американца Јануариуса Мегахана. Његову богату каријеру обележиле су бројне мисије у кризним жариштима у свету. Новинар је ревносно извештавао о Француско-пруском  рату, Париској комуни, војном походу руског генерала Скобелева у средњу Азију, британској арктичкој експедицији бродом „Пандора“ и другим догађајима. За Бугаре је Мегахан остао бесмртан својим дописима о Априлском устанку из 1876. и Руско-турском ослободилачком рату из 1877-1878. године.

Године 1876. Јануариус Мегахан је као дописник листа „Лондон дејли њуз“ допутовао у Бугарску после Априлског устанка који је угушен у крви. Амерички новинар је својим репортажама успео да окрене јавно мњење у Великој Британији која је спроводила званичну политику очувања територијалног интегритета Османског царства како би Русију држала даље од црноморских мореуза. Мегахан је заједно са америчким генералним конзулом у Цариграду Јуџином Скајлером и руским дипломатом кнезом Алексејем Церетелевим обишао побуњеничка бугарска насеља и открио свету оно што је видео. Утврдио је тачан број убијених Бугара као и број села, цркава и манастира претворених у згариште. Мегахан је посетио места најужаснијих зверстава, од којих је једно село Батак где су башибозуци (припадници нерегуларних војних снага отоманске војске) извршили масовни покољ становништва. У својим извештајима и репортажама он је до детаља описао стравичне призоре заклане деце, угљенисаних тела људи који су потражили спас у сеоској цркви и још многа турска зверства. „Свуда ужас за ужасом“, написао је амерички новинар. Он је чак ушао у полемику са британским премијером Бенџамином Дизраелијем око жртава Априлског устанка. „У очима г. Дизраелија велики злочин није то што је погубљено више хиљада невиних људи, већ то што је у новинама објављено да је број жртава 30.000, док према подацима он износи само 25.000...“, пише Мегахан. Бугарску ствар је подржао и лидер британских либерала Вилијам Гледстон чији је памфлет „Ужаси у Бугарској и источно питање“ објављен у огромном тиражу. Тиме је остварен значајан преокрет – у Великој Британији је организовано више стотина митинга и скупова у име заштите бугарског народа.

Споменик Јануариусу Мегахану у ЕлениМегахан је освојио срца Бугара и многих људи широм Европе и света не само својом храброшћу, него и својим бритким новинарским пером. Он је непристрасно описао не само почињена безбројна зверства и ужасе у Бугарској, него и успон бугарске нације коју су својим истрајним радом, великим еланом и блиставим умом занатлије, трговци и учитељи дигли из пепела историје. Веома ласкаве су речи Мегахана о бугарском образовном систему који је народ створио сопственим средствима, без икакве помоћи владе. „Не постоји бугарско дете које не зна да чита и пише ... Проценат писмених људи у Бугарској је исти као у Енглеској и Француској.“

Веома упечатљива је његова прича о бугарској учитељици Рајни Попгеоргијевој, у нашем народу познатијој као Рајна Кнегиња, која је сашила заставу устаника у Панађуришту и на њој извезала речи „Слобода или смрт“. Мегахан је осликао лик лепе и интелигентне девојке која је у поробљеној Бугарској стекла завидно образовање какво су имале британске и америчке учитељице. Новинар је изнео шокантне податке о мучењима којима је Рајна Попгеоргијева била подвргнута у тамници у Пловдиву. Под притиском страних конзула она је ослобођена и послата на студије у Москву где је током три године учила медицину.

Фотографија: dnevnik.bgКада је 1877. почео Руско-турски рат, Мегахан је поново био на бојишту и имао историјску шансу да извештава о херојској бици за превој Шипка Старе планине у августу исте године, која је била од пресудног значаја за исход рата. Малобројни одред руских војника и бугарских ополченаца одолео је нападу надмоћно бројне турске војске Сулејман паше, а када су браниоци врха остали без муниције, бацали су на непријатеља камење, дрвеће и тела убијених. У западном свету су херојску одбрану превоја Шипка, једну од најславнијих страница бугарске историје, с разлогом упоредили са чувеном битком код Термопила, у којој се мали број Грка предвођених спартанским краљем Леонидом супротставио далеко надмоћнијој персијској војсци под вођством цара Ксеркса.

Мегахан је слао дописе и о опсади Плевена. Са претходницама трупа на челу са генералом Скобелевим које су у изузетно тешким зимским условима извршиле поход кроз Стару планину, амерички новинар је стигао у градић Сан Стефано крај Истанбула где је постао сведок потписивања мировног уговора између Русије и Османског царства, којим је окончан Руско-турски рат. Мегахан је често ишао код свог пријатеља који је оболео од тифуса и сам се заразио. Преминуо је 9. јуна 1878. године у Истанбулу, са ненавршене 34 године. Касније су посмртни остаци Мегахана пренети у његов родни град Њу Лексингтон. На тамошњем гробљу је постављен споменик са натписом „Мегахан – ослободитељ Бугарске“. Поред њега се налази биста храброг новинара коју је у знак захвалности подигао бугарски народ. Велики бугарски скулптор Љубомир Далчев који је крајем прошлог века живео у САД, извајао је Јануариусу Мегахану споменик у природној величини који се налази у Њу Лексингтону. У Бугарској су такође подигнути споменици Мегахану, а по њему су добиле име и улице у низу градова наше земље.

Превела: Марина Бекријева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Данас је Покров Пресвете Богородице

Бугарска православна црква и њени верници 1. октобра обележавају празник Покров Пресвете Богородице као помен на црквени догађај када се Богородица током богослужења јавила окупљеном народу. То се десило на данашњи дан 911. године, за време цара..

објављено 1.10.24. 12.55

Зашто Свеправославни сабор треба да се одржи у Софији

Пре 26 година, 30. септембра, на иницијативу Бугарске православне цркве (БПЦ), у Софији је сазван Свеправославни сабор како би се помогло у превазилажењу раскола међу нашим свештенством. Упркос наговорима васељенског патријарха Вартоломеја, бугарски..

објављено 30.9.24. 11.10
Тим проф. Људмила Вагалинског открио је 20. септембра статуу у античком граду Хераклеја Синтика, а три дана касније и главу скулптуре.

У античком граду Хераклеја Синтика откривен подни мозаик и глава римске статуе

Током ископавања у великом каналу античког града Хераклеја Синтика пронађена је глава која припада статуи откривеној пре неколико дана. Пребачена је у музеј у Петричу, где ће је преузети рестауратори. „Ово лето је било јединствено“, рекао је професор..

објављено 23.9.24. 16.51