Две жене ушле су у Топ 25 најбогатијих Бугара за 2013. г. Први пут у Бугарској предстоји закључивање посла о продаји голф терена – купује га један кинески милијардер. Испало је да криза није уништила средњу класу, док су компаније у сивој економији у току задње 4 године утајиле порезе у вредности од 6 милијарди евра. Можда је то један од основних разлога што се Бугарска претворила у најснажније тржиште половних аутомобила на Балкану. Тајни агенти обилазиће трговачке ланце у покушају да пооштре контролу прехрамбене робе. То су неке од тема које су нашле места у данашњем прегледу привредних збивања.

Бугарска неће прихватити захтев ЕУ за смањење емисија угљендиоксида од 40 одсто, изјавио је министар економије Драгомир Стојнев. Кад бисмо то урадили, предузећа би се одселила у државе ван ЕУ и тамо би отворила радна места и плаћала порезе. Министар Стојнев се не слаже и са критеријумима у погледу примене обновљивих извора енергије (ОИЕ). „ЕУ не би требало да прописује капацитете ОИЕ свакој чланици. Бум у обновљивим изворима енергије из последњих година не сме се понављати“, био је категоричан министар економије. Истовремено је задовољан постигнутим споразумом са Азербејџаном који је спреман да нам испоручује троструко више гаса од досад планиране количине. Баку је заинтересован и за проширење мреже за пренос гаса у Бугарској зато што за сада гасификација обухвата само 3 одсто домаћинстава. Бугарска привреда има веће шансе да се пробије на тржиште Азербејџана. То би можда био подстицај формализацији сиве економије која је у задње 4 године утајила више од 6 милијарди евра. Према наводима Бугарске привредне коморе, неформална економија расте годишње са по 3 одсто.

Статистика исказује раст минималне плате од 61 одсто у последње 4 године као и податак да Бугари више не посежу за великим кредитима како су то чинили за време златног доба светске и домаће привреде. У прошлој години ¾ зајмова које су подигла домаћинства не премашују 2.500 евра. Додуше, криза је најтеже погодила средњу класу. Истовремено је она прошле године уштедела 280 милиона евра што чини 24 одсто свих депозита у банкама. Укупним обимом уштеђевина Бугари су побољшали свој сопствени национални рекорд у том погледу, уштеђевине већ износе 19 милијарди евра.

Из Пореске управе Бугарске јављају да су међу првих 25 најбогатијих личности Бугарске ушле и две жене чији приходи износе преко милион лева (више од 500.000 евра). Оне држе 11., односно 15. позицију на листи најбогатијих грађана наше земље коју предводи бизнисмен из Софије са годишњим приходом од 2 милиона евра. Истовремено на бугарском тржишту наступају и страни богаташи. Један милијардер из Кине купује голф терен у близини Софије. То је први велики посао о продаји голф комплекса у Бугарској. За сада није познато колико ће милијардер из Хонг Конга платити за тај објекат, зна се само то што због обиља минералне воде у региону има намеру да изгради огроман спортско-рекреативни центар.

Трговина половним аутомобилима опет узима маха. Бугарска не само бележи раст продаје него се и претвара у центар овог бизниса на Балкану. Из Србије, Македоније, Албаније и бивших совјетских република долазе клијенти који траже половне аутомобиле. Највећи је број Македонаца који плаћају у просеку по 2.500 евра за половњак. Грци траже углавном малолитражне аутомобиле, док купци из бивших совјетских република показују веће интересовање за снажнија кола.

У рату који се разгорео између трговинских ланаца и органа за контролу Агенција за контролу хране је повукла следећи потез, она је, наиме, решила да примењује искуства западних земаља и зато је послала "тајне агенте" који преузимају улогу клијента у настојању да утврде квалитет пословања одређене компаније. Прерушени инспектори рачунаће углавном на изненадне инспекције како би открили робу нејасног порекла или истеклог рока трајања као и такву са етикетом само на страном језику, рецимо на тајландском.

Национална електрична компанија опет је добила негативне критике, овога пута од стране међународне агенције Standard&Poor's која је снизила њен кредитни рејтинг због великих задужења. Перспектива државне енергетске компаније остаје негативна због неизмирених дугова у износу 2,5 милијарди лева/ 1,3 милијарде евра/. 

Добре вести стижу из сектора авиопревозника и инвеститора. Бугарско авио тржиште је порасло за 4 одсто у 2013. Три аеродрома – у Софији, Варни и Бургасу услужила су око 7 милиона путника на редовним међународним и чартер линијама. Недавно се сазнало да ће једна од највећих немачких компанија уложити капитал у различите привредне секторе Бугарске. Највећи интерес она показује за луке и подземна богатства земље.

Аутор: Тања Харизанова