Бугарска би могла да изађе из кризе и крене путем брзог и интелигентног раста ако развија четири основна сектора. Ово стоји у последњем извештају Светске банке. Експертне оцене узимају у обзир традиције бугарске економије, потенцијал за очување данашњих тржишта и могућности за наступ на новим тржиштима. Први сектор је прехрамбена индустрија. Бугарска је традиционално јака у извозу вина, сирева, живинског меса. Приходи од те бранше премашују 4 милијарде евра. Анализа стручњака показује да Бугарска има високе стандарде квалитета, приступ европским тржиштима, традиционално присуство на тржишту Русије и јефтину радну снагу. Други сектор са великим потенцијалом је машиноградња и електроника, који је у целини извозно оријентисан. 50 процената бугарског извоза у Немачку и Италију отпада на ту браншу. Проблем је миграција, због које сектор губи младу радну снагу. Осим тога, доминирају мали играчи, што је препрека за остварење великих пројеката о наступу на тржиштима са високом додатом вредношћу. Трећи сектор који би према експертима Светске банке могао да повуче земљу напред јесте фармација. Макар и један од најмањих у ЕУ, он зарађује преко 1 милијарду евра. Све прогнозе указују да ће ово тржиште и даље расти. Потенцијал је велик и због великих улагања у фармацеутску индустрију. Међу предностима те бранше су и снажне традиције и географска близина тржиштима Блиског истока и бивших совјетских република. Експерти сматрају да због јаке конкуренције у свету производња лекова треба да добије државну и европску финансијску подршку. Четврти сектор који може да извуче Бугарску из кризе су високе технологије. Последњих десетак година профит у том сектору повећава се за преко 80 процената годишње. На тај сектор отпада 47 процената укупног извоза бизнис услуга. Највећи приходи долазе од телекомуникација. И овде је један од основних проблема несташица стручног кадра.
Превела: Катарина Манолова
Кључни приоритети попут чланства у еврозони и приступања Шенгену копненим путем све више се померају на маргину. Ова два питања представљају кључне факторе који би могли подстаћи економски раст, али нестабилност у политичком систему спречава њихово..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..
Очекује се да ће чланство Бугарске (6,5 милиона становника) и Румуније (19 милиона становника) у шенгенском простору донети значајне економске користи..
Две најтраженије валуте међу Бугарима у 2024. години остају амерички долар и евро, исто као и у претходној 2023. години. Веома су популарне и валуте..