Напетост у Украјини расте. Кримски парламент усвојио је декларацију о независности полуострва од Украјине, а у недељу, 16. марта, биће одржан референдум о прикључењу Крима Русији. Ситуација у Украјини изазвала је оштре међународне реакције - Сенат САД је усвојио резолуцију о Украјини у којој се позива на увођење економских санкција Русији што би натерало Москву да повуче своју војску са украјинске територије. Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) је, са своје стране, изјавила да неће слати посматрачку мисију на референдум о придруживању Крима Русији, јер је он незаконит. Где је у свему томе Бугарска?

После разговора одржаних у Берлину са немачким шефом дипломатије Франком-Валтером Штајнмајером, министар спољних послова Бугарске Кристијан Вигенин је такође рекао да Бугарска неће признати резултате референдума на Криму. По речима министра Вигенина, одржавање референдума у тренутној ситуацији, притом без сагласности власти у Кијеву, апсолутно је неприхватљиво. Овај став је својеврсна подршка новим властима у Украјини. Исти став је Вигенин изразио и приликом своје недавне посете украјинској престоници.

Ставови Владе Бугарске се подударају са оним ЕУ и НАТО, али постоје и неке разлике у нијансама. Софија, рецимо, не подржава наметање санкција Русији, јер по речима премијера Пламена Орешарског, „да казнимо Русију, практично означава да казнимо сами себе.“ Став председника Владе заснован је на томе да ће увођење економских санкција Русији нанети штете Бугарској и изазвати кризу у вези са испорукама енергената. У томконтексту Бугарска стоји чврсто иза става немачког канцелара Ангеле Меркел, према коме је неопходно да се формира контакт група која би посредовала између руских и украјинских власти. Из тог разлога је министар Вигенин пружио пуну подршку немачком колеги Штајнмајеру и потврдио спремност Бугарске да помогне сразмерно својим могућностима.

Бугарске власти су прокоментарисале могућност избијања војног конфликта, с обзиром на то да се ескалација напетости у Украјини подудара са одржавањем заједничке вежбе морнарица Бугарске, Румуније и САД у Црном мору. Министар спољних послова Вигенин је у вези с тим рекао да демонстрације снаге неће помоћи решавању украјинске кризе. Илузорно је сматрати да један амерички ратни брод може да представља претњу Русији и руској Црноморској флоти. Бугарска не жели да остави утисак да на било који начин учествује у демонстрацији снаге против Руске федерације. Иза овог става Софије стоји челична економска логика. Русија је највећи трговински партнер Бугарске у 2013. години. Обим робне размене са Русијом је претходне године износио 5 милијарди евра, што чини 11 одсто укупног обима робне размене Бугарске. Поред тога, робна размена између Бугарске и Украјине износила је скоро милијарду евра, односно 2 одсто укупног обима робне размене. 2013. године је извоз Бугарске у Украјину забележио повећање од 75 одсто у односу на 2012. Стога, представници домаћег бизниса препоручују да се Бугарска као земља чланица НАТО-а отворено супротстави војној интервенцији у Украјини. И владајуће странке су Влади предложиле своје препоруке. Министар Вигенин је позван на седницу Парламентарног одбора за спољне послове како би се формирао заједнички став. Из Одбора сматрају да нове власти у Кијеву морају да разјасне случајеве смрти и насиља, као и да предузму хитне мере на смањењу политичких тензија и спречавању кршења људских права. Комисија очекује да се Влада Бугарске изјасни против свих облика испољавања екстремизма и деловања паравојних формација, као и да изађе са захтевом да се гарантују права и безбедност око 300.000 представника бугарске заједнице у Украјини.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова