Ових дана је обећано праведније потпомагање ситних фармера у Бугарској задобило конкретне обрисе. Научили смо да Влада намерава да за 50 одсто повећа субвенције најмањим фармама површине од 10 до 3.000 ари. Тако ће уместо досадашњих 30 лева по 10 ари они примати 45 лева. А власници преко 30 хектара земљишта ће и даље добијати 150 евра по хектару. То је први корак ка превазилажењу снажне поларизације ситних и крупних земљорадника до које је дошло у првом периоду давања европских средстава код нас од 2007. до 2013. г.
Према подацима за 2012. г., 80 одсто директних субвенција искористило је тек 6 одсто власника обрадивог земљишта. Управо уклањање тог дебаланса део је нове Заједничке пољопривредне политике ЕУ, која омогућује да се до 10 одсто директних помоћи усмери најпогођенијим до сада фармерима.
Парадоксално
У ствари, Бугарска и Румунија развијају најкрупнију пољопривреду у ЕУ. Код нас скоро 80 одсто обрадивог земљишта припада газдинствима са 672 ха, тј. два-три пута већим од крупних европских газдинстава, где у просеку обрађују 264 ха. Код нас говоримо о пољопривредницима који обрађују преко 100 хиљада ха властитог и земљишта у закупу. Истовремено опет код нас су и најситније европске фарме од по 10-20 ари. У ствари, просечна бугарска фарма има преко 10 ха.
Досадашња расподела субвенција бенефицирала је пре свега произвођаче житарица, јер се управо оне узгајају на већим површинама. У заборав су отишли традиционална за бугарски аграрни сектор производња поврћа и воћа, као и сточарство. Резултат те политике је да се од великог извозника до пре две-три деценије, данас Бугарска претворила у увозника и увози 80 одсто поврћа и воћа и скоро 90 одсто меса. А нова политика треба бити гутљај ваздуха управо за те аграрне гране.
Стимулансе за развој озбиљне пољопривреде или мера задржати Бугаре на селу?
По мишљењу аналитичара, повећање директних субвенција за 50 одсто још увек је исувише слаба инјекција за оживљавање ситне земљорадње код нас. Министар пољопривреде и хране Димитар Греков сматра да се све ради у чисто социјалне сврхе – да охрабри ситне фармере да не одустају од своје делатности и да остану на селу. Статистика сведочи да је током прве три године откако је 2007. почело давање европских средстава, затворено 40% малих газдинстава, а на рачун просперитета крупних. Министар подвлачи да је то само први корак, а идућих година ћемо прећи на диференциранију и ефикаснију подршку малим фармама у зависности од начина угоја различитих култура. Идеја је да им помогнемо да пређу у категорију средњих газдинстава, што ће створити нешто складнију слику пољопривредне својине код нас.
Сумње у предизборне шпекулације
Одмах после најављивања те мере су се појавиле оптужбе да је потпомагање 50 до 100 хиљада ситних фармера једноставно предизборни потез за привлачење гласова од стране владајуће гарнитуре коју чине Бугарска социјалистичка партија и Покрет за права и слободе, чији бирачи живе претежно у селима.
Камен спотицања
Повећање субвенција малим фармерима за 50 одсто може да натера крупне пољопривреднике да уситне своју својину како би се дочепали новца. Реакцију неоправдане љубоморе већ су изразиле из организације произвођача житарица – досадашњих главних корисника европских субвенција. С тим у вези заменик-министра пољопривреде Бурхан Абазов је изјавио да се припрема уредба која ће онемогућити сличне шпекулације. Друга опасност је да та скромна помоћ може да „успава“ пољопривреднике који ће тако стећи средства али без улагања неких посебних напора.Превод: Александра Ливен
Трећи национални сусрет произвођача етеричних уља у Бугарској одржаће се данас у софијском Интер Експо Центру. Организатор форума је Удружење произвођача етеричних уља „Дестилисано у Бугарској“, јавља БТА. Сектор се суочава са значајним глобалним..
„Булгаргас“ је Комисији за енергетику и водопривреду предложила да гас од новембра поскупи за 7,5% и постане 35,02 евра по мегаватчасу. Поређења ради, тренутна цена плавог горива је 32,58 евра. Испоруке до краја године биће обезбеђене путем аукција..
Укупни индекс пословне климе у октобру опао је за 5,6 поена у односу на септембар, са 22,5% на 16,9%, саопштио је Национални завод за статистику. Пад овог показатеља забележен је у свим посматраним секторима. У индустрији је забележен пад од 5..