У Бугарској су највећи инвеститори у области некретнина Руси. 90 одсто пословних аранжмана на Црноморју отпада на руске купце. Последњих година скоро 350.000 држављана Русије стекло је некретнину код нас. Криза у Украјини приморала је велике руске и украјинске инвеститоре да заузму позицију ишчекивања. Оцртавају се два тренда. Обезвређивање руске рубље примораће руски бизнис да тражи сигурно место за свој новац, тако што инвестира у некретнине код нас. С друге стране, последњих недеља брокери региструју нагли пад броја клијената из Русије и Украјине. Тако је тржиште вредно десетине милиона евра замрло и прешло у стенд бај режим, у очекивању развоја конфликта између Москве и Кијева.
Експерти коментаришу да ће се повлачење капитала из Русије наставити и да ће све више Руса тражити где и у шта у иностранству да уложи свој новац. Тим пре што су акције многих руских компанија на берзи обезвређене, коментарише у интервјуу за Радио Бугарска Добромир Ганев, потпредседник Националног удружења за некретнине:
„У ситуацијама када постоји опасност за финансијски систем, људи се веома често опредељују за добро познати начин штедње и сигурности новца – инвестиције у некретнине. За руске држављане који се интересују за стицање некретнина у Бугарској, то би могло да се претвори у катализатор. С друге стране, евентуалне санкције према Русији приморавају веће инвеститоре да заузму позицију ишчекивања, мада су неки од њих заинтересовани за инвестиције у грађевинарство и продају грађевинских објеката. Тако да утицај кризе није једнозначан и бар за сада тржиште није озбиљно погођено. У исто време неки руски држављани су убрзали купњу због срозавања рубље.“
Брокери констатују да је знатно повећано интересовање украјинских држављана за некретнине у Бугарској. Украјинаца је иначе увек било знатно мање, али свакако да се сада и они више занимају за стицање некретнина код нас.
За сада већина њих више воли да унајми стан на неколико месеци, док прође криза. Бургас и оближња црноморска одмаралишта су најпрефериранија код Руса. Тамо је већ скоро сваки пети човек Рус. „Поднети су захтеви за отварање руских школа у Бургасу и његовој околини, јер се њима више допада јужно приморје“, додаје Добромир Ганев. Брокери некретнина кажу да је недавно једна Рускиња купила двоспратни стан у центру Бургаса за 200.000 евра. У Поморју већ постоји руска четврт која је добила име „Мала Москва“ јер се тамо налази једна од највећих руских дијаспора код нас. Само у току годину дана 2.800 Руса купило је куће тамо. У региону зимског центра Банско такође доминирају Руси. За кућу у луксузном голф комплексу руски инвеститори плаћају по 300.000-400.000 евра. Мотивација Руса је и нешто другачија.
„Руски држављани стичу некретнине на нашем Црноморју у циљу дужег боравка за разлику од Енглеза који су некретнине куповали да би касније од њихових продаја зарадили добар новац - истиче разлику између тих клијената Добромир Ганев. – Иначе, што се профила купаца тиче, има и пензионера, и припадника средње класе, државних службеника, младих људи.“
Руси купују некретнине и у бизнис сврхе – то је такође њихово специфично обележје. „Део њих, који дуже борави у нашој земљи има свој бизнис – случајеви су различити“, додаје Добромир Ганев. Као што се види руски клијенти су веома важни за бугарско тржиште некретнина посебно када су у питању некретнине на Црном мору. Према званичним подацима, само прошле године нових скоро 10.000 руских држављана купило је некретнину у нашој земљи, углавном у околини Бургаса и Варне. У односу на претходне године сада се њихов број смањује, али интересовање и даље остаје стабилно.
Превод: Катарина Манолова, Албена Џерманова
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово показују подаци Националног завода за статистику (НСИ). Највише зараде остварују запослени у сектору..
Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је видљиво у нашим морским летовалиштима и бањским центрима – закључак је најновије анализе Института за..
Потпредседница владе и министарка финансија Људмила Петкова изјавила је да у 2025. години неће доћи до повећања пореских оптерећења, укључујући доприносе, корпоративне порезе и порезе на доходак физичких лица. Према њеним речима, буџет за 2025. годину..
Регулаторна комисија за енергетику и водопривреду (КЕВР) одредила је цену природног гаса за јануар на нивоу од 81,94 лева по мегават-часу (MWh), без..