Полусива економија је бржа од легалне – и то је неоспорна економска чињеница, нарочито у земљама каква је Бугарска. Не постоје само „бела” или само „сива” предузећа, јер свака производња има своју сиву нијансу. Ако се ради о великом предузећу, тамо сивоћа може и да буде нулта, али ако говоримо о некој занатској радњи „сива боја” може да достигне и сто процената. Тј. свака фирма се креће у тим границама. Доказано је да сива страна бизниса бележи већи раст од беле. Исто се односи и на државе – нећете пронаћи светску економију без сивог сектора. Такo да долазимо до постулата да је слободна конкуренција једнака одласку у Рај – сви то желе, али се ником не жури.
Свака земља би желела да има минималан удео сиве економије, а бизнис да пријављује промет, профит, да плаћа порезе. Проблем у Бугарској је да овде послују претежно ситне, неконкурентне фирме са малим прометом над којима је држави тешко да врши одговарајући надзор. Један део економије ради чак без да уопште пријављује читаву своју производњу. Тако се штеди на свим порезима. Зашто се у „сивом” увек расте брже?
„Например, једна мала млекара купује двадесет тона млека, али пријављује куповину свега десет тона. Од тих двадесет тона сировине она производи два тона качкаваља, али пријављује производњу свега једног тона. Остали качкаваљ продаје без фактуре - објашњава сиви механизам финансијер Емил Хрсев. - Све трошкове за плате, струју и остало, које је фирма платила, обрачунавају се на бази оних хиљаду пријављених јединица производње. Док је од преосталих хиљаду реализован основно чисти профит. Свакако, треба да изузмемо трошкове за „сиво” млеко. Тј. ако је видно да од реалне продукције та фирма добија четири процента, онда испада да у сенци иста млекара профитира са четрдесет процената. То је то!”
Постоји тзв. индивидуална корист, јер компаније којима полази за руком да продају, а да при томе не плаћају порезе, добијају више. Оно што би уплатиле у буџет оне трпају у џеп. Каква је међутим „корист” за државу од сиве економије?
„Људи не умиру од глади, живи су. Раде нешто и имају шта да једу. Ето то је једина значајна корист - убеђује нас Емил Хрсев. - Да би постојао неки начин да чаробним штапићем држава одједном уништи све оно што није пријављено или да га натера да на неки начин изађе на светло дана, вероватно бисмо забележили стваран раст БДП-а за око пет процената. Али имали бисмо и двоструко већу незапосленост. И свакако, много више гладних људи.”
Економија има своје законе. Чињеница је да део ње ради, а да при томе не плаћа порезе, као и то да, ако се нађе под притиском, може да нестане. Али, ако на неки начин фирме буду приморане или да изађу на светло дана, или да не раде, један значајан део њих ће једноставно прекинути са пословањем.
Што се тиче „сиве” економије Бугарска је далеко од светских врхова. Највећи је удео сивог сектора у Грузији и Перуу – око 65 процената. Што се тиче Европе, принцип је једноставан: колико јужније, толико већи! Чак и Немачка бележи знатан раст сиве економије. Свакако, удео у Италији је већ од оног у Немачкој и достиже око 30 процената. А Бугарска, са своје стране, претиче Италију. Међутим, за ЕУ смо на врху листе и упоређују нас са Румунијом и Грчком. Због тога нас Брисел стално критикује да је сиви сектор у Бугарској висок.
„Европској унији је потребно да неког критикује. Увек треба да има некога „за тучу”, некога у кога да упире прст и да му приписује ужасне ствари - каже Емил Хрсев. - Нарочито сада, када постоји озбиљан проблем око буџета, а за сву непријављену продукцију се не плаћају ни порези. Профит од ње, који је већи од оног од пријављене, не опорезује се, тако да око 30 процената читаве додате вредности нестаје у сивој привреди. Сасвим нормално је сматрати да то није лојална конкуренција и да се на тај начин изопачује слика тржишта.”
Међутим, на тај се начин локални ситни сектор супротставља увозу из ЕУ. Зашто да купујем увозни холандски качкаваљ и да плаћам ПДВ, када могу да купим домаћи, који је спремила нека бака. Свакако да су Холанђани незадовољни, јер њихова предузећа такође задиру у наш џеп.
Превод: Александра Ливен
Економски и социјални савет Бугарске (ЕСС) усвојио је мишљење о „Регионима за планирање у Бугарској“ и предложио измене како би се подстакнуо регионални развој. ЕСС је констатовао постојање озбиљног дисбаланса у економском развоју југозападних региона..
Према речима вицепремијерке и привремене министарке финансија Људмиле Петкове, очекује се да буџетски дефицит буде 3%, али је то постигнуто захваљујући додатним напорима, а не планирањем, јер велики део трошкова није био унапред укључен. Петкова..
Европска инвестициона банка (ЕИБ) одобрила је зајам у износу од 250 милиона евра Бугарској за суфинансирање приоритетних пројеката у оквиру европских програма за период од 2021. до 2027. године. Према информацијама које је објавила банка, финансирање..
Регулаторна комисија за енергетику и водопривреду (КЕВР) одредила је цену природног гаса за јануар на нивоу од 81,94 лева по мегават-часу (MWh), без..