Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Крим је био део Старе Велике Бугарске

БНР Новини

Бугарска Мека – свето место поклоњења гробу кана Кубрата, налази се у Украјини. Пре више од 1350 година тај мудри владар је прозрео да „Јединство чини снагу“. Овај натпис стоји на црној мермерној плочи, постављеној на његову надгробну хумку. Као и речи: Велики Кубрат, од Бога постављен, владар Старе Велике Бугарске. У близини Крима се налази престоница Велике Бугарске – Фанагорија. Према томе Крим је део прапостојбине Бугара.

Богат трговац из Велике Бугарске; Фотографија: Тања ХаризановаИзмеђу 7. и 10. века ту је било више од 300 насеља која су у том периоду доживела процват. Током векова било је више разлога за сеобе Бугара, а резултат тих расељавања је то што данас у три подручја Крима становништво говори махом бугарски.

„Још у 7. веку ова територија је била у пределима тадашње Велике Бугарске – каже у интервјуу за Радио Бугарска проф. Николај Овчаров. - Нашавши се на удару Хазарске империје, Бугарска се распала. Тада је део Протобугара под вођством једног од Кубратових синова, Аспаруха, прешао Дњепар и Дњестар и дошао у пределе данашње Добруџе где је основана Дунавска Бугарска. Други син Кубрата – кан Котраг постао је утемељивач Поволшке Бугарске, док је територија Крима остала под владавином најстаријег сина Кубрата – Батбајана. Тамо је и даље било доста бугарских насеља. Украјински научници са Крима помињу бројку од око 300 насеља са бугарским живљем која су постојала у периоду 7-9. век. То је тако звана „салтово-мајацка култура“ за коју су утврђене велике сличности са артефактима из прве престонице Дунавске Бугарске - Плиске на североистоку Бугарске, рецимо са шарама земљаних судова, са начином на који су грађена утврђења, домови. Дакле, то је први бугарски траг векова на Криму. Други бугарски траг датира из знатно каснијег раздобља – из 19. века када је дошло до великих сеоба Бугара на Кримском полуострву. Те Бугаре је задесила немила судбина после Октобарске револуције. Пошто су били богати и угледни људи, проглашени су за кулаке и прогнани у Сибир.“

Унутрашњи немири у Отоманској царевини на почетку 19. века приморали су Бугаре да траже ново станиште, а истовремено је царска Русија тежила да их придобије и зато им је нудила штедре економске олакшице. За време Стаљиновог режима Бугари су били депортовани у Сибир и средњу Азију. Године 1944. према наређењу Берије, у току свега неколико часова око 13.000 Бугара је одсељено са Крима, наводно због тога што су сарађивали са Немцима за време рата. Разлог је то што је Бугарска у Другом светском рату била савезник Немачке. Бугарска заједница је расељена у шест региона – поред Сибира њени припадници су се обрели у Казахстану, Узбекистану, Туркменистану. Бугари су буквално били подвргнути геноциду, многи од њих су умрли на путу према свом новом дому. Није им било допуштено да разговарају на бугарском и тако је део њих асимилован међу суседне народе. Тек после почетка демократских промена 1989. г. Кримским Бугарима је дозвољено да се врате на своја стара огњишта.. Мало ко се између њих вратио на Крим, а они који су то учинили, затекли су у својим домовима Турке, Украјинце и Татаре. Тако су читава села са бугарским живљем угашена.

Тврђава Судак, Фотографија: wikipedia.org

Данас Бугари живе углавном у градовима – у Симферопољу, Судаку и Коктебељу. У Судаку се налази и једна од најстаријих бугарских тврђава. „Бугари су прва утврђења подигли још у 7. столећу – каже професор археологије Николај Овчаров. - Према наводима украјинских археолога, на овој локацији је некад било протобугарско градиште. О томе сведоче каменорезачки знаци, потпуно идентични онима који су откривени у престоницама Првог бугарског царства Плиски и Преславу. Слична је и керамичка посуда, откопана овде и на Криму. Она припада већ поменутој салтово-мајацкој култури из 7-9. века, носиоцу традиције Старе Велике Бугарске.“

Реплика капија Фанагорије; Фотографија: архива

Неки историјски извори указују на град Фанагорију, недалеко од Крима, као на престоницу Велике Бугарске између 632. и 638. г. У 10. веку град је освојила Кијевска Русија и он се више никад није дигао из пепела. Данас се у Варни, у музеју на отвореном, може видети како је изгледало прабугарско насеље Фанагорија: реплика протобугарског ратног кампа, са дрвеним одбрамбеним зидовима, борбеним кулама и пушкарницама, шаторима, занатским радионицама, старинском одећом и оружјем. Приказани су и шатор кана и шамана. Што се гроба кана Кубрата тиче, открила су га случајно 1912. г. два чобанчића у селу Малаја Перешћепина.

Златна копча и мач кана Кубрата; Фотографија: Тања Харизанова

Они су наишли на златно и сребрно благо, тежине 70 килограма. Данас оно се чува у Ермитажу. На прстеновима, мачу и жезлу Кубрата видни су хришћански симболи. Откривена златна копча показује да је кан Кубрат уживао статус патриција. На кановом прстену пише: „Патрицију Кубрату“. Кан је примио хришћанство још док се школовао у Константинопољу.

Између осталог најбољи кримски вињак, производи се у граду Коктебељу. А све винограде на том поднебљу обрађују Бугари. Данашњи поглавар цркве на Криму, митрополит Климент, такође је бугарског порекла.

Превела: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Патријаршијски саборни храм Светог Александра Невског обележава век постојања

Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..

објављено 22.11.24. 07.15

Хришћанска породица јача везу између Бога и нас

Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у време Патријарха Тарасија Цариградског. Али се тек шест векова касније почео обележавати и у западној..

објављено 21.11.24. 06.30
Глава Севта III

Пре 20 година археолог Георги Китов открио гроб Севта III

Дана 11. јуна 2007. године председник САД Џорџ Буш млађи боравио је у посети Софији. Конференција за новинаре одржана је међу експонатима Националног археолошког музеја. Свечани ручак за госта приређен је нешто касније у просторијама Националног..

објављено 16.11.24. 12.15