Између подунавског града Лом и града Монтана у северозападној Бугарској налази се село Јакимово. Мало ко зна да је у 7. веку овуда прошла коњица кана Аспаруха који је прешао Дунав и основао на овим просторима бугарску државу. Кански трагови су још ту и подсећају нас на нашу славну прошлост.
Али ако на час заборавимо на историју, савремени ритам села, које је и центар општине, личи на онај у многим другим бугарским насељима. Све мањи број и то претежно застарелог становништва, слаба локална економија, незапосленост – сви су ти процеси карактеристични за период транзиције, који траје већ скоро 25 година.

Јакимово је настало уједињењем некадашња три села – Погорелец, Котеновци и Војници, прецизира заменик председника општине Константин Владов. Ширење тих села у 50. годинама прошлог века у ствари је довело до њиховог територијалног спајања. У најбољим годинама села овде је живело око 5.000 људи. Демографски колапс није мимоишао ни Јакимово – сада у њему живи свега 1.600 људи. Иначе је оно удаљено око 30 километара од обласног града Монтана и 20 километара од Лома. Треба додати и то да је Јакимово општински центар за суседна села Комоштица, Долно Церовене и Далгоделци. Константин Владов додаје:
„Овуда пролази главни пут Монтана–Лом који је од кључног значаја за регион. А људи који овде живе баве се претежно земљорадњом. Обрадиве површине села и општине су опширне и заузимају око 18.000 хектара. То условљава и аграрни карактер региона. Немамо развијених индустријских предузећа изузев једног малог млина за прераду зрна у селу Комоштица.“
Пољопривредом у Јакимову баве се основно ситни фармери, али је део обрадивог земљишта у власништву аграрних инвестиционих фондова. Узгајају се главно кукуруз, сунцокрет, пшеница, јечам. Од неколико година уљана репица, која се данас веома често користи и као био-гориво, истискује традиционалне културе. Пољопривреда обезбеђује основна радна места. За смањење броја незапослених и у општини Јакимово рачунају на мере за запошљавање које се финансирају из буџета. Иако привремена, та радна места уливају наду онима који су остали без шансе да зараде за хлеб. Али су се и овдашњи млади људи скоро махом определили за гурбетлук и то претежно у Немачкој, Италији, Шпанији. Свет је велик и мами их бројним могућностима.
Али, вратимо се поново назад у историју Јакимова. Овде су поносни чувеним одбрамбеним Аспаруховим зидом чији се трагови још увек назиру у атару села. То је утврда која је некада штитила једну од граница Бугарске кана Аспаруха. Много ствари о прошлости села и региона можете сазнати од богате музејске збирке у читалишту Јакимова.
А у Националном историјском музеју у Софији свако може да разгледа сребрно благо са златним апликацијама, које је пронађено у региону 1972. године, а чине га сребрне зделе, наруквице и други предмети који причају о томе како су живели наши древни преци на овом поднебљу.
Превод: Александра Ливен
У јулу 2025. г, број путовања бугарских грађана у иностранство порастао је за 16,8% у односу на јул 2024. г. Према подацима Националног завода за статистику, Бугари највише путују у – Грчку (261,7 хиљада), Турску (253,2 хиљаде), Румунију (91,7 хиљада),..
У другом кварталу 2025. године забележен је раст туристичке активности Бугара од 4,1% у односу на исти период 2024. године. Према подацима Националног завода за статистику, путовало је 1,3 милиона Бугара. Искључиво за путовање по нашој земљи..
Историја музејског рада у Пазарџику почиње у другој половини 19. века, када је формирана збирка старина, новчића и црквених рукописа. Током година музеј је обогатио своју колекцију и данас, након више од 100 година, Регионални историјски музеј у..
Видиковац "Врх", једно од најпознатијих туристичких одредишта у Родопима, недавно је у потпуности обновљен. На иницијативу Планинарског друштва "Тврђава..