Према последњим подацима Бугарске народне банке о финансијском стању комерцијалних банака у земљи, у фебруару ове године банке у Бугарској су увећале свој профит за скоро 60 одсто у односу на исти месец прошле године који је достигао скоро 40 милиона евра.
То можда и није бог зна каква сума, ако се мери међународним стандардима, али нимало није за потцењивање у условима свеприсутне финансијске и економске кризе у Европи. Јер криза означава пад профита, а код бугарских банака ситуација је потпуно обрнута – профити расту и у прва два месеца ове године били су за 35 одсто већи на годишњој бази него 2013. Поређења ради профити банака за читаву 2013. годину износили су 300 милиона евра, што је било за 9 милиона више него претходне. Уколико се овај тренд настави, позитивни финансијски резултат банака у 2014. достићи ће скоро 500 милиона евра, што је двоструко бољи резултат него годину дана раније. И до сада се знало да су банке у Бугарској много стабилније него бројне и знатно веће финансијске институције у Европи и свету, али садашњи резултати су заиста импресивни.
Чега је све то резултат?
Као прво, банке чине огромне напоре да смање своје трошкове, укључујући каматне. Као друго, многе банке усуђују се на све смелије потезе и не плаше се да отписују све више ненаплативих кредита. Друга се пак проблематична потраживања пребацују агенцијама за наплату потраживања које преузимају одговорност да сакупе дугове. Све то позитивно утиче на годишње билансе финансијских институција. С друге стране, не запажа се неки значајнији раст прихода банака од провизија, такси и кредитних камата, тако да то не није пресудно за профит банака. Експерти и посматрачи сматрају да тренутно долази до својеврсног финансијско-рачуноводственог реструктурирања банкарског сектора, што ће очигледно бити привремена појава. Зато што данашњи респектабилни профити банака уопште нису одраз динамике и раста реалне привреде него су пре резултат интерне прерасподеле актива и пасива. Наредних неколико месеци ће показати дали је тај профит само привремен и донекле – само на папиру, или финансијске институције стварно крећу у експанзију која ће неминовно утицати и на домаћу економију. За сада су прогнозе прилично опрезне.
Превела: Катарина Манолова
Разматрање и усвајање најважнијег финансијског закона у земљи, односно буџета за 2025. годину, одложено је у Парламенту за ову годину. „Ако до 19. јануара буџет не буде усвојен, земља ће бити парализована. И школе, и болнице, и јавне службе, све што..
Министарка финансија у техничкој влади, Људмила Петкова, бранила је параметре нацрта буџета за 2025. годину пред посланицима из надлежне комисије. Она је истакла да буџет за 2025. одражава политике спровођене последњих година. Расходи премашују..
Две најтраженије валуте међу Бугарима у 2024. години остају амерички долар и евро, исто као и у претходној 2023. години. Веома су популарне и валуте суседних балканских земаља – турска лира, румунски леј и српски динар. Након њих следе британска фунта..
Годишња инфлација у еврозони убрзала је у јануару 2025. године, достигавши 2,5%, у поређењу са 2,4% претходног месеца. У Бугарској је инфлација у јануару..
Према подацима Евростата, Бугарска је испунила и последњи критеријум за приступ еврозони, а то је стабилност цена. Ову вест је саопштила министарка..