Чињеница да је северозападни део Бугарске најсиромашнији у оквиру Европске уније може да буде и одличан адут домаћег туризма. Зашто? Јер је овде природа фантастично лепа, нема крупних предузећа, пренасељених градова и одмаралишта. Све га то претвара у идеално масташце за пријатне екскурзије у Старој планини. Тим пре што овде има шта видети ако су вам чула отворена за лепоту.

Ако отворите географску мапу Бугарске, видећете да земља личи на лежећег лава. Тамо где му је реп, и тачније, код границе са Србијом, налази се слабо истражени кутак, где вас очекује пуно изненађења. У овом делу планина је изузетно сликовита, има много старинских манастира и махала, где људи као да живе изван времена. Ту и тамо ћете открити и у скоро потпуности напуштена села. За разлику од развијенијих туристичких зона код нас, овде нема хотела и гостинских кућа на сваком кораку. Али ако сте благовремено претражили интернет нећете заноћити под звездама, јер се и овде може наћи одличан смештај са свим удобностима.

Средствимаиз различитихевропских пројеката у региону су трасиране еко-стазе кроз дивне пределе. Једна од њих се зове Разкрст (раскршће) и налази се у подножју врха Ведерник (1.124 метра), где се налазе остаци римске тврђаве. Одатле се пружа величанствени погледна Србију, Белоградчишке стене, резерват биосфере "Чупрене", а ако је време јасно, поглед допире све до Карпата. Тако да, ако волите природу и пешачење, узимајте ранац и крећите ка дивљим врховима Старе планине. Лутајући стрмим стазама можете се одједном наћи на рубу дубоких провалија или тајанствених пећина. Такве су пећине Десни и Леви Сухи пешт у атару села Долни Лом, где је и станиште три врсте слепих мишева.

У региону се налази и пећина Козарника, која је стекла светску славу захваљујући јединственом археолошком налазу од пре 1,4 милиона година. Ради се о пронађеном овде зубу представника врсте Homo erectus. Ако је датирање коректно, онда је то најраније сведочанство о присуству човека у Европи. Свакако, ваља свратити и у уређену за туристе пећину Магурата код села Рабиша. Њени су зидови покривени сликама из доба касног палеолита, а најновије су из бронзаног доба или од пре 3.000 година п.н.е. А у једној од пећинских сала одлежава чувена марка домаћег пенушавог вина. И то је сасвим природно, пошто су ови предели познати и као одлично виноградарско подручје где се успешно узгајају сорте гамза, мавруд, каберне, пино ноар и др. које уживају добар пријем на иностраним тржиштима. А у једном винском подруму код Белоградчишких стена приређују се дегустације, које су брзо постале популарне међу страним туристима.

Постепено бележи раст и верски туризам, чије су основне дестинације Клисурски, Лопушански и Чипровски манастири.

Ако питате Радослава Младенова, власника два хотела у подножју стена, регион је одлично место за бициклистичке походе. Заједно са локалним ентузијастима он је основао бициклистички клуб, купио је и бицикле које издаје својим гостима. У региону је трасирано укупно 360 километара бициклистичких маршрута, које вас одводе до најзначајнијих знаменитости тог Богом обдареног планинског кутка. Немци, Французи, Шпанци, Белгијанци и Холанђани стално се диве нетакнутој лепоти стеновитих предела.

"Они воле зеленило - каже Радослав Младенов. - Они желе да виде нешто различитије од масовног туризма, да буду део природе. И налазе то овде, код нас, јер немамо индустрије, све је чисто, природно. Око 20 одсто наших гостију изнајмљује бицикле, остали шетају пешке до Белоградчишких стена или пак обилазе овдашњи резерват биосфере, или пак се пењу на врх Минџур. А ми их затим частимо локалном храном, чији су основни елементи млеко, сир и месо. А наш главни специјалитет је тзв. "белмуж" – то је кувани са брашном млади неслани сир. Белмуж је одличан мезетлук за ракију и вино, претежно црно, из неког од овдашњих винских подрума."

А после укусне гозбе, можете наставити са шетњом магнетичним брдима Старе планине.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: Венета Николова