Гулаш, телеће са кромпиром, какао крема, кисело млеко, јагоде, мед… То је само део менија васионских кувара у Бугарској. Јеловник са гурманским понудама за доручак, ручак и вечеру је дугачак. А његови аутори су бугарски научници, који припремају храну за космонауте. Јер је Бугарска трећа земља у свету после Русије и САД која производи храну за посаде свемирских летелица. Због великог интересовања Бугарска академија наука чак планира серијску производњу такве хране. Према домаћим научницима, сви производи које конзумирамо на Земљи, могу да се спремају и за Васиону. Таква храна може да буде од користи у случају хаварија и несрећа, за чланове експедиција на Антарктик или на Еверест.

Међутим, то нису сва свемирска достигнућа Бугарске. Наши научници први су на орбиталним станицама отворили васионску стаклену башту где узгајају ротквице, свеже салате и жито како би обогатили јеловник пилота. Бугарска је и шеста свемирска држава света, која је послала у орбиту двојицу космонаута. Корак на Месецу био је прави тријумф за земаљску научну мисао. Али иза њега стоје јединствени реактивни мотори бугарских научника, који су обезбедили меко слетање месечевог модула „Орао“ и повратак астронаута на свемирски брод.

Једно од најзначајнијих достигнућа бугарских космичких технологија била су и два вештачка сателита Земље са домаћом апаратуром за мерење физичких параметара. Чак и на лансираном у исто време америчком „Дајнамик Експлореру“ нису располагали сличним уређајима. Четири бугарска свемирска прибора монтирана су и на Међународној свемирској станици. Апаратура је створена на Бугарској академији наука у сарадњи са седам држава. Наши научници учествују и у „експедицијама“ на Марс. Сонда „Фобос-Грунт“ била је опремљена и бугарским уређајима за мерење радијације Црвене планете. У склопу програма „Бион“ коришћена су четири бугарска давача за праћење сунчеве радијације, чији подаци могу да буду од кључног значаја за будуће летове до Марса.