Уколико би робовласници имали прилику да завире у будућност и да виде по ком принципу функционише хипотека, одмах би почели да одобравају кредите робовима. Зашто смо то поменули, зато што измене Закона о потрошачким кредитима помно прати три милиона корисника, банковни сектор и компаније које додељују брзе кредите. Скоро 20 милијарди лева (10 милијарди евра) дугују Бугари банкама што чини 23 одсто БДП-а. Док најскупљи зајмови, тзв. брзи кредити, достижу две милијарде лева годишње (1 милијарду евра). Заправо они су постали повод за спорне измене закона, јер њихове камате понекад достижу и до 1.000 одсто.

Овај изузетно осетљив „привредни“ закон поделио је припаднике појединих политичких странака и експерте у бранши. Један од предлога је за укидање накнада и такси за превремену отплату хипотекарних кредита. Неки су посланике оптужили за популизам, а други су изразили сумње да ће то можда довести до злоупотреба, јер се измене односе и на старе зајмове. Тако ће корисници који су већ подигли кредите пребацивати своје обавезе из банке у банку у потрази за повољнијим условима. Слична је била ситуација и за време кредитног бума код нас када је борба за новац била жестока и људи су обилазили банке у нади да ће наћи ону која ће им понудити веће каматне стопе. Тренутно постоји ризик да нека од банака покрене агресивну политику у намери да поткопа цене конкурената, а остале банке да не би изгубиле клијентелу, кренуће за њом. То је свакако добро за обичног човека, али ће дестабилизовати систем. Да ће банке изгубите део својих зарада, нема потребе да помињемо. Из тог разлога се банковни сектор супротставио изменама, док су банкари одлучили да не коментаришу нова правила кредитирања. Једна битка је добијена, али рат није завршен. Према експертима, камате ће се знатно повећати, а финансирање приликом куповине некретнине ће се смањити. Примера ради, уколико банка сада финансира максимално 80 одсто кредита, ступањем на снагу нових правила кредитирања овај ће износ бити смањен на 50 одсто.

Друга измена Закона о потрошачким кредитима је увођење прага од 50 одсто када је реч о трошковима за потрошачке зајмове. На тај начин посланици покушавају да спрече спекуланте који би да зараде помоћу фирми за одобравање брзих кредита. „Ударац за зеленаше“, тако је окарактерисао измене један од подносилаца предлога. Зеленаштво ће доживети процват, рекли су, са своје стране, аналитичари и стручњаци за финансије. Јер нико не може да надмудри тржиште, а увођење регулатива ће гурнути фирме за брзе кредите у сиви сектор. А отуда и упозорење да ће се вратити време тајкуна, јер ће се људи којима су потребни брзи и мали зајмови обраћати за помоћ лихварима, а њихова делатност није регулисана.

Ђаво се крије у детаљима. Заправо су ситна слова у уговорима банака и фирми које одобравају брзе кредите довела до конфликата и спорова. Јер многи грађани не знају шта потписују, а после је већ касно.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова