Бугарска влада је недавно усвојила Стратегију развоја електронског управљања чиме је преузела обавезу да до 2020. г. јавна администрација уђе у корак са 21. веком и да тако олакша живот бизнису, самој администрацији и грађанима. То је у ствари друга таква стратегија током последњих десет година. Али чим је дошло да усвајања новог владиног документа, онда амбиције и планови о реформама државних и општинских услуга нису дали задовољавајуће резултате.
Бугарска је шампион у погледу стратегија, концепција, програма и развојних планова у сфери е-услуга, али је истовремено и европски аутсајдер у томе. То је признала и вицепремијер за економска питања Данијела Бобева. И заиста, почетком 2013. г. од 562 администрације тек 80 нуди е-услуге, саопштава сама Влада. Чињеницу да је увођење електронског управљања веома важно и потребно, и од користи друштву, доказује и то што административни терет кошта бизнису, грађанима и самим чиновницима преко једне милијарде евра годишње. Прорачуни стручњака показују да ће после увођења е-услуга та цена опасти за читавих 30 одсто.
Међутим, да ли постоје сви потребни предуслови за увођење е-управљања у земљи, као што је у свим развијенијим земљама? То није реторичко, већ логично питање са, нажалост, неједнозначним и некатегоричним одговором. Бугарска је позната по свом одличном и квалитетном приступу интернету, при чему је на неким листама сврстана у групу светских лидера. То је само по себи врло добар предуслов електронизације јавних услуга. И вероватно то је један од разлога да људи користе и оно мало е-услуга, које нам наглашено активно нуде државне установе и локалне власти. Реч је пре свега о неким модернијим општинама и јавном осигурању. Ма колико непотпуна била лепеза могућности, које грађани и фирме могу да користе, добро ради и национални портал www.egov.bg, који је за сада у експерименталном режиму. Међутим запањујући и у неку руку обесхрабрујући су последњи подаци о коришћењу интернета у Бугарској. Сходно њима, тек 54 одсто грађана има приступ светској мрежи. Ипак, последњих година број технолошких аутсајдера бележи пад – у 2010. г. он је износио 3 милиона људи, годину дана касније – 2,5 милиона, а 2012. г. – 2,38 милиона, а 2013. – 2,28 милиона код становништва од 7 милиона људи.
Као што је видно, тенденција је позитивна и узета је у обзир приликом израде новог владиног програма, који треба да буде испуњен до 2020. г. За његову реализацију Европска унија издваја 145 милиона евра за дигитални раст и 30 милиона евра за инфраструктуру у сеоским регионима. Тај реалистички приступ заслужује да буде поздрављен и гарантија је да нова стратегија електронизације управних услуга неће попунити ионако високи број упропашћених и неиспуњених програма и планова.
Превод: Александра Ливен
Већина Бугара, њих 81,2%, не мисли да је демократија у Бугарској стварна, 78,2% сумња да је транзиција завршена, док 57,6% грађана не верује да у земљи постоји функционална тржишна економија. Ово су показали резултати независног испитивања јавног мњења..
Књига „Историја Бугара у Трговишту“ има за циљ да афирмише идентитет припадника бугарске заједнице у румунском граду Трговишту и да представи њен друштвено-економски и културни развој. Ово је изјавила Лучија Костаке, један од аутора књиге, која је..
Отац Јулијан Ангелов, иако не прихвата да себе назива „апостолом“ или „мисионарем“, за многе управо то јесте – Божији гласник, који проповеда Његову Реч. Рођен у Видинској епархији, у северозападној Бугарској, ступа у чин свештеника и започиње своје..