У акцији Државне агенције за националну безбедност против криминалне групе заплењени су драгоцени предмети из трећег миленијума пре нове ере који су попунили колекцију Националног историјског музеја. Предмети су израђени од злата, број им је око 15.000, а превасходно су то златне перлице различитог облика за које се сматра да су делови три огрлице.

"Порекло им датира око 1.500 година пре Тројанског рата – изјавио је Божидар Димитров, директор музеја поводом приказивања овог блага. - Научна вредност ових налаза је изузетно велика јер попуњује празнине у бугарској историји. Ови предмети као и злато из Варненске некрополе (где је откопано најстарије обрађено злато у свету из 5. миленијума пре нове ере) као и Влчитрнско златно благо из другог миленијума, опет указују на то да је на бугарском поднебљу некада живела високо развијена цивилизација чији трагови нису откривени ни на једном другом месту на Старом континенту. То је сасвим нормално јер је данашња територија Бугарске везивна карика између Европе и Азије, а у Азији, у подручју Месопотамије настала је прва у историји високо развијена цивилизација. Њени представници су се доселили на територију данашње Бугарске одакле су прешли у остале делове Европе."

Претпоставља се да су поменути драгоцени предмети откопани у Карловском крају, у централној Бугарској. Пре неко време је управо тамо археолог Мартин Христов дошао до сличних богатих налаза златних предмета. Накит пронађен приликом ископавања која је извршила његова екипа, две огрлице, сада је приказан поред новоприспелих експоната.

Где су другде у земљи откривене сличне минијатурне и прецизно израђене златне перлице?

"Баш таквих има у подручју које се зове Рупите, тамо их је више од 160 – каже у интервјуу за Радио Бугарска Мартин Христов. - Такви су предмети пронађени и у месту Краиштето, у Ћустендилском крају. Тамо су откривени 90-их година прошлог века приликом испирања златоносног песка у Струми за циљеве добијања индустријских количина злата. Том приликом је пронађено неколико таквих предмета. Сличне артефакте открио је и Шлиман за време археолошких истраживања Троје другом половином 19. века."

И још на грчком острву Лимнос, у насељу званом Полиохни, пронађени су предмети од злата из трећег миленијума пре Христа. Као и на северу Турске, у Малој Азији. "Такав накит је раширен на целом Предњем истоку, али није свуда исти" – истиче археолог.

Шта можемо мислити о култури и вештинама људи који су израдили ове украсне предмете?

"Као прво треба рећи да је бронзано доба било епоха експериментисања са металом – истиче Мартин Христов. - Тада је човек први пут у историји израдио легуру – била је то мешавина бакра и арсена, а касније се појавила и бронза која представља мешавину бакра и калаја. Ти су људи експериментисали и са златом, сребром и другим металима. Нема сумње да је њихова технолошка развијеност била таква да су били у стању да израде такве савршене предмете."

И још нешто – део минијатурних предмета, по мишљењу савремених мајстора златара, не може бити израђен без помоћи лупе. Тада није било повећала и то је само једна од загонетки коју нам поставља древно златно благо.

Превела: Ана Андрејева