Ових дана је у дијалогу између Софије и Брисела дошло до објашњења, прецизирања детаља и спорова око пројекта изградње гасовода "Јужни ток". Напетост је знатно појачана, након што је Европски парламент усвојио резолуцију против његове изградње. Затим је уследио састанак министра економије и енергетике Бугарске Драгомира Стојнева и европског комесара за енергетику Гинтера Етингера, после којег су њих двојица дала различите интерпретације. Европска комисија је оптужила Бугарску да не поштује законодавство Заједнице и изјавила да ће јој бити наметнуте санкције. Бугарска је остала чврсто при ставу да реализација пројекта гасовода "Јужни ток" неће бити заустављена. Тако је Брисел први пут директно запретио нашој земљи, а бугарска влада је ушла у отворену конфронтацију са Европском комисијом.

Која је јабука раздора?

Бугарски парламент је усвојио у начелу амандмане на Закон о енергетици, према којима ће се морски део гасовода "Јужни ток" који улази 24 километра у територију Бугарске, сматрати интерконектором, а не гасоводом. Циљ је да се промени правни статус овог дела гасовода и да се он изузме из енергетског законодавства ЕУ. Европска комисија је оштро реаговала, јер ће приступ надземном терминалу гасовода на бугарској, а према томе и на европској територији имати само "Гаспром", што представља кршење одредаба Трећег енергетског пакета ЕУ.

ЕУ пројекат "Јужни ток" никад није био приоритетан

То је став Европске комисије која жели да развија Јужни гасни коридор за испоруку гаса из Каспијског региона. А право ЕУ односи се и на бугарске територијалне воде, изјавили су чланови Етингерове екипе, забринути због измена бугарског законодавства у корист пројекта "Јужни ток". Брисел је поново критиковао Бугарску и упозорио на могућност увођења санкција, уколико она не поштује европско законодавство. Тим пре што је Софија "Гаспрому" пружила и пореске олакшице за изградњу цевовода, што је такође у супротности са законима европске заједнице.

Имплементација пројекта гасовода "Јужни ток" неће бити заустављена

Такав је став Бугарске који је министар економије и енергетике Драгомир Стојнев изразио након састанка са европским комесаром Гинтером Етингером. Стојнев је био категоричан да Бугарска не крши правила ЕУ. "Јужни ток" је важан не само за Бугарску, већ и за Европу, тако је министар Стојнев образложио свој став и навео као пример Италију и Аустрију које воде борбу око трасе гасовода. Очигледно је да он не прихвата став Брисела, јер је, с једне стране, обећао да ће Бугарска поштовати усвојену од стране Европског парламента резолуцију против изградње гасовода "Јужни ток", али је с друге стране рекао да ће већ ове године земља почети његову изградњу на својој територији јер је Русија стратешки партнер Бугарске.

Какав је одговор "Гаспрома"?

Изградња гасовода "Јужни ток" кроз Бугарску и Србију почеће овог лета, а постављање цеви – у мају. Директор "Гаспрома" Алексеј Милер је прокоментарисао да само "Јужни ток" Европи може пружити потпуну енергетску безбедност. У јесен ове године почеће полагање цеви за морски део "Јужног тока", а први гас ће гасоводом бити достављен крајем 2015. године.

Конфронтација са Бриселом

Зашто се бугарска влада директно конфронтирала са Бриселом, имајући у виду да Европска комисија никада није спомињала да ће обуставити пројекат "Јужни ток"? Баш напротив, Брисел је вршио притисак да "Гаспром" затражи изузимање гасовода из законодавства ЕУ као што се догодило са пројектом "Северни ток". Међутим, криза у Украјини је променила правац ветра. Москва је постала нервозна и почела да врши притисак на Бугарску да трасу гасовода може пренети на територију Румуније или Турске. Бугарска не жели да изгуби свежи новац за своју привреду, а Европска комисија покушава да казни Русију због Украјине. Тако је дошло до чеоног судара.

Превела: Марина Бекријева