Шта је вест за Бугаре? То да се имање у нашем црноморском одмаралишту Албена продаје за 3,5 млн евра, а дворац из 18. века у власништву познате француске глумице Катрин Денев у близини Париза за скоро 4 млн евра? Или то да се кућа у центру Софије нуди на продају по рекордној цени од 9,5 млн евра, а америчка старлета Никол Ричи своје луксузно имање у Лос Анђелесу продаје за 1,5 млн евра? Већ смо навикли на превисоке цене, често пута и веће од оних у богатим земљама, иако су гледано у целини разлике велике. За Бугаре вест је то да се бивша резиденција Тодора Живкова у Русеу тешко може продати иако се за њу тражи "само"  200 хиљ евра. Или то да се тренутно најскупљи стан, иако има позлаћени WC, ипак налази на периферији наше престонице – у Студентском граду. Шта се то дешава на тржишту некретнина код нас?

Зашто Бугарска?

Вести не недостају, јер је Бугарска поново на мапи страних инвеститора који новац улажу у пословне некретнине, а сваки четврти Бугарин купује некретнине у циљу улагања. Цене станова су након годину и по дана пада поново скочиле, а тренутно хит су некретнине у центру Софије. Старији Бугари, пак, продају наслеђене њиве, након чега новац улажу у мање станове да бих из издавали у најам. То да страни инвеститори показују интересовање за некретнине у Бугарској потврђује и амбиција азијских бизнисмена из Кине, Малезије, Хонг Конга и Сингапура. Они планирају да у близини Софије изграде највећи у свету затворени аква парк, налик онима у Дубају и Лас Вегасу. Овај мега-пројекат у вредности од 1,5 милијарди евра градиће се на терену од скоро 200 хектара. Иако на домаћем тржишту пословних некретнина доминира бугарски бизнис, у последње време се примећује појачано интересовање страних купаца. Приходи од инвестиција у западној и централној Европи су већ ниски, стога играчи, који су спремни да преузму већи ризик, већ окрећу поглед ка истоку. То се односи и на Бугарску, с тим што ће се ефекат осетити крајем године. Најатрактивнији су Фондови за некретнине који тренутно прикупљају капитал. Зашто Бугарска? Зато што је профитабилност улагања у пословне некретнине висока – скоро 9-10 одсто, док је у Пољској и Чешкој, које су донедавно биле хит дестинације за инвеститоре, тренутно профит дупло мањи.

Конкуренција… купаца

Последњих година тржиште некретнина је преплављено становима. На продају је велики  број станова  купљених у инвестиционе сврхе и некретнина дужника. Међутим, због кризе, број закључених уговора о купопродаји некретнине је двоструко мањи од претходних периода. И ево сада, након дугогодишњег пада, тржиште некретнина је оживело. Тиме се враћа и апетит инвеститорима за улагање у новоградњу. Некретнине у центру Софије су хит на тржишту, кажу брокери. Само током прва три месеца ове године број закључених послова купопродаје некретнина у елитним насељима у централном делу Софије је дупло повећан. Код неких купаца жеља за стицањем елитне некретнине је понекад толико снажна, да они олако понуде цену много већу он објављене. Конкуренција купаца резултира повећањем почетне цене чак за преко 7.000 до 10.000 евра! Очито имућнији Бугари добро познају правила игре једно од којих  гласи: "У време кризе инвестира се у скупу некретнину". Ово правило, међутим, зна и средња класа, јер  више од 30 одсто некретнина купљених од почетка ове године продато је по цени од преко 100 хиљада евра. Тим пре што су тренутно цене станова повољне за купце. Од почетка године поново је актуелна "куповина на зелено". Често пута половина некретнина у квалитетним зградама продата је пре коначне изградње. Прошло је време малих станова и просторија.

Где је јефтиније – у Бугарској или у Швајцарској?

Имућни Бугари купују некретнине у Немачкој, Француској, Швајцарској, Белгији, Аустрији, Грчкој. Наши брокери за некретнине, на пример, тренутно нуде две куће у Швајцарској по цени од око 2,2 млн евра што је далеко јефтиније од тражене цене имања у Албени!

Бугарска је одавно лидер у ЕУ по власништву некретнина. 90 одсто Бугара живи у сопственом стану, односно кући. А, као што у шали каже један брокер за некретнине, чим скоро сви поседују својину, данас су револуције попут оне у Русији од 1917. године немогуће.

Превод: Албена Џерманова