Општине са етнички мешовитим становништвом, какве су у родопском крају у Бугарској, познате су по својој толеранцији. Један од најлепших и најјаснијих доказа мирољубиве коегзистенције муслимана и хришћана, упркос различитим језицима и вери, јесте заједничка прослава празника. Хришћани једу месо од курбана које су добили од комшија муслимана, а уче њихову децу да фарбају јаја за Ускрс. Један од празника који припадници хришћанске и исламске вероисповести славе заједно јесте Ђурђевдан.

У малом родопском месту Скребатно преовлађује муслиманско становништво, али је упркос томе традиција прославе Ђурђевдана и данас жива. Занимљиво је поменути да празновање Ђурђевдана у том селу садржи обреде који се обично изводе приликом прославе других пролећних празника код нас. У Бугарској постоји веровање да је Ђурђевдан толико велики празник да на тај дан ни птице у шуми не савијају гнезда.

Обележавање празника почиње већ уочи самог дана, 5. маја, прича за Радио Бугарска Силвија Кујбишева која је такође припадница муслиманске заједнице из села Скребатно, а стручњак је за европске образовне програме при Општини Грмен:

„Сваке године, уочи празника, 5. маја, све девојке и жене вежу у китице здравац након чега их постављају у неку земљану посуду. Затим све заједно певају песме „Девојка трчи по ливади“ и „Благи поветарац“. Посуду у којој је здравац стављају под ружино жбуње како је не би нашли момци и украли њихове китице.“

Следећег јутра девојке проверавају да ли су китице тамо где су их оставиле и перу руке водом за здравље. Љубав према природи је главни мотив прославе тог празника. Из тог разлога, девојке одлазе на ливаду којој су посветиле своје песме уочи празника и котрљају се по трави како би се „окупали“ јутарњом росом.

У том делу земље изводе се и љубавна гатања како би девојке удаваче сазнале своје суђенике. На тај дан се гата по китицама које су направиле како би сазнале за кога ће се удати. Девојке праве љуљашке и љуљају се на њима док чекају момке. Посебно узбуђујући тренутак за сваког младог мушкарца је када девојка открије кога је уснула, јер према веровању, тај ће јој постати муж.

Празник чобана, као што је још познат Ђурђевдан, јесте и дан када се погађају или отпуштају слуге, а измирују се и многи други рачуни. Већина муслиманских породица на тај дан коље јагње, а девојкама дозвољавају да иду у шетњу са момцима.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова