Бугарска је била на четвртом месту у Европи по вађењу и преради руде уранијума и једна од осам земаља у свету која сама покрива потребе за горивом своје нуклеарне централе. У изради прве совјетске нуклеарне бомбе коришћен је бугарски уранијум. Зашто говоримо тако, као да је све то остало у прошлости? Зато што је 1992. године ова индустрија код нас била уништена. Данас, 22 године касније, Влада Бугарске тражи „ресетовање“ експлоатације уранијума у Бугарској, а да се то по могућности деси до краја ове године.

Разлози: светски познате компаније изразиле су велико интересовање да инвестирају у Бугарској, а „нуклеарна енергетика доживљава поновни процват у целом свету и све више фирми показује интересовање за бугарска налазишта руде уранијума,“ убеђивао је посланике министар економије и енергетике Драгомир Стојнев. Тако је тема везана за вађење руда уранијума поново дошла на дневни ред у Бугарској.

У ствари, пре осам година, тадашњи министар економије и енергетике је говорио да је производња уранијума код нас економски исплативо улагање. У то време је нуклеарна енергетика била у успону у целом свету, забележен је нагли скок цене уранијума што је навело рударске компаније да траже нова налазишта те вредне сировине. И тада, као и сад, главни актери у производњи уранијума у Бугарској су канадска компанија „Камеко“ и руска корпорација ТВЕЛ. Првобитна идеја је била да Канађани ваде руду уранијума и да је шаљу на прераду Русима који обезбеђују редовно снабдевање нуклеарним горивом садашње, а и будуће нуклеарне централе. На овај начин ће се прогнозирана цена струје произведене у другој нуклеарној електрани - „Белене“ смањити, док ће испорука нуклеарног горива за потребе нуклеарке „Козлодуј“ до 2020. године појефтинити.

Како ће се практично извести „ресетовање“ производње уранијума у Бугарској након што су прошле 22 године од затварања свих 48 рудника уранијума код нас? Према проценама стручњака, Бугарска има резерве од 20.000 тона уранијума што је довољно за покривање потребе за нуклеарним горивим централе „Козлодуј“ током наредних 20 година. Морамо поменути да ће обнављање вађења уранијума код нас прогутати око 1,5 милијарди евра. Међутим, морамо у обзир узети и реакције „зелених.“

„Уран“ је био примордијални бог неба у грчкој митологији и можда је управо у томе тајна његове привлачности за инвеститоре што је потврдио и повелики списак кандидата за експлоатацију руда уранијума код нас на коме су се нашле 32 домаће и стране компаније. Бугарска нуклеарна енергетика ће без сумње бити далеко независнија и јефтинија, уколико сами производимо уранијум. Зашто смо онда затворили руднике уранијума, поготову ако се узме у обзир чињеница да имамо нуклеарне капацитете које снабдевамо горивом из тих рудника? Штавише, Бугарска је уложила укупно око 50 милиона евра властитих средстава и средстава из европских програме на затварање рудника и рекултивисање подручја око њих.

1938. године у Бугарској су први почели да ваде руду уранијума Немци, али су после годину дана обуставили рад. По завршетку Другог светског рата у Бугарској су под притиском совјетских власти, са назнаком „строго поверљиво“, поново почели вадити руде уранијума. Производња уранијума у том периоду је била стратешка, а уранијум је био намењен извозу у Совјетски савез. Нико не зна колико је тона те сировине извезено у Совјетски савез и колико је бомби са бугарским уранијум произведено, јер се све обављало под строгом контролом. Експерти коментаришу да је у изради прве совјетске атомске бомбе коришћен уранијум из рудника у селу Бухову код Софије, налазиште које су први разрадили Немци. Уранијум смо извозили у строго контролисаним контејнерима, а заузврат смо добијали нуклеарно гориво за нашу нуклеарку. Тако је до 1992. године Бугарска равнала рачуне са Русијом у вези са прерадом уранијума.

Бугарска је једна од ретких земаља у свету која има нуклеарну електрану и налазишта руде уранијума. Тек 25 земаља вади ту сировину, а 30 је користи. На Старом континенту раде 143 нуклеарне централе, али мало их се снабдева горивом произведеним у земљи. Уранијум обезбеђује преко 30 одсто електричне енергије у Бугарској, Белгији, Јапану, Јужној Кореји, Шведској, Швајцарској, Финској, показали су подаци Светске нуклеарне асоцијације.

Дакле, потребно је да се о „ресетовању“ производње уранијума у Бугарској још једанпут размисли и добро процени. С једне стране, постоји ризик од загађења животне средине, а с друге – могућност производње горива потребног за нуклеарну централу и велике инвестиције. У мају се очекује да бугарски научници на специјализованом форуму потраже одговор на питање везано за ризике и нове могућности које би нам донело ресетовање производње уранијума у Бугарској после 22-годишње паузе.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова