Иако се ЕУ поноси да је територија једнаких могућности, са последња три таласа проширења ова идеја све више личи на мит. Ограничења слободног приступа тржишту рада за држављане нових земаља чланица ЕУ само су део проблема. Слободно кретање грађана трећих земаља ван ЕУ и даље се наводи као једна од највећих неправди у европској заједници. Ова чињеница постаје све болнија у контексту конфликта у Сирији и повећаног прилива избеглица.
Проширење ЕУ 2004. године обележила је француска дебата о тзв. пољском водоинсталатеру, у којој су дошла до изражаја страховања старих земаља чланица ЕУ да ће бити запљуснуте таласом радника миграната из новопримљених десет држава. И мада су многи од њих отпутовали у дотичне земље, ова страховања нису била оправдана. Слична су била и расположења у Великој Британији крајем прошле и почетком ове године по истеку прелазног периода приступа Румуна и Бугара тржишту рада.
"То што грађани ЕУ нису једнаки у својим правима, најјасније показује пријем нових земаља чланица у чланство ЕУ – каже професор права Данијел Лошак, чланица различитих покрета за борбу против дискриминације у Француској. - Новопримљене државе су у транзицијском периоду који може трајати још дуго времена, рецимо, до 7 година. Такав је био случај са Бугарском и Румунијом и земље као што је Француска су максимално искористиле ту опцију. Сада ће се исто догодити и са Хрватском."
Гђа Лошак је стекла држављанство Француске након свог рођења. Њен отац је избеглица из Бесарабије и у Француску је отпутовао са 19 година, а мајка јој је Јеврејка из Истанбула.
Проф. Лошак је недавно боравила у Софији ради учешћа на међународној конференцији на тему "Европа и њени нови грађани: од мобилизације до избора". По њој, страховања због доласка бугарских и румунских радника везана су пре свега за људе ромског порекла. "То је веома типично за Француску. За Французе су Бугари и Румуни Роми. То, наравно, не одговара реалностима, али ова искривљена перцепција у великој мери ствара проблеме и Бугарској и Румунији." Данас, после транзицијског периода, и Бугари и Румуни бар теоретски имају приступ тржишту рада. Међутим, он ће и даље бити отежан, посебно за Роме, зато што ће се они озбиљно суочити са дискриминацијом приликом запошљавања, и поред тога што се налазе под заштитом Уговора из Амстердама који им пружа заштиту од расне дискриминације, сматра Данијел Лошак.
Најречитији израз дискриминације у ЕУ јесте избегличка криза због конфликта у Сирији. Велики део сиријских избеглица, укључујући оне које су у Бугарској добиле хуманитарни или избеглички статус, нада се да ће након добијања личних докумената отпутовати у Западну Европу. Али њихов сан може остати неостварен. Дошло је до тога да су избеглице смештене у Софији чак организовале протесте због настале ситуације.
"Проблем се не тиче само сиријских избеглица – каже Данијел Лошак. – Нажалост, многа обећања дата у уговорима земаља чланица ЕУ потпуно су заборављена. Тај процес је почео већ после атентата у САД 2001. године, када се ЕУ определила за секуритарни приступ миграцији. Директиве везане за азил, недавно су поново размотрене, али је прави проблем у познатој регулативи Даблин II, која одређује место за подношење захтева за азил и прописује да азиланти буду враћени у прву земљу чланицу ЕУ где су поднели захтев. Из географских разлога то су често исте земље – Грчка, Италија, а однедавно и Бугарска."
Грчка често трпи критике од стране организација за заштиту људских права због избеглица. Сада се исто понавља и са Бугарском. Према гђи Данијел Лошак, дискриминација према избеглицама укорењена је у самом систему Шенгена. Он реално спречава азиланте да отпутују авионом из своје земље и на тај начин их осуђује на опасно путовање у потрази за сигурношћу и надом за бољи живот.
Превела: Марина Бекријева
Непосредно пред почетак седнице Парламента, заказане за 11 часова, коалиција ГЕРБ-СДС отпочела је преговоре око будућих политичких корака у новом сазиву Парламента. Преговарачки тим, који предводи лично лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов, укључује и Рају..
Председник Румен Радев ће са грчким премијером Киријакосом Мицотакисом у бугарском павиљону, у оквиру Конференције УН о климатским променама (СОР29), отворити енергетски форум, саопштила је прес-служба Председништва. На догађају ће бити размотрена..
Јуче је нови, 51. сазив Народног собрања почео са радом. Као и у последња три бугарска парламента избор председника показао се озбиљним изазовом пошто нико од два кандидата – Раја Назарјан (ГЕРБ-СДС) и Андреј Цеков (“Настављамо промену –..