Бугари су штедљив народ, стало им је да имају неки уштеђени новац који би им помогао у случају потребе. Али Бугари такође воле сигурна и профитабилна улагања. За обичне грађане чије су финансијске могућности једнаке просечним за земљу, најбоље решење је банковни депозит. Он је сигуран и загарантован – постоји специјалан Фонд за гарантовање депозита, а доскора су и камате биле повољне упркос уведеном порезу на камате депозита. Због кризе Бугари су постали још штедљивији, јер су били забринути за своје сутра, осећали су се несигурним и све мање су трошили новац на непотребне ствари.
Чини се да криза више није толико застрашујућа, али грађани и даље штеде, а у последње време штедња у банкама достигла је импозантни износ од преко 19 милијарди евра, што је за 11 одстовише у односу на пре годину дана. И све то, имајући у виду да, према статистичким подацима, већина Бугара жели да има уштеђени новац, али тек 33 одстоњих може то себи приуштити. У питању је просечна штедња у износу већем од скромних 200 евра по особи. Када свему томе додамо и финансијска средства фирми, штедња у банкама достиже рекордних за нашу државу 29 милијарди евра. Можда ту треба навести да је БДП земље исте 2013. године износио приближно 40 милијарди евра, тј. штедња у Бугарској премашује 72 одстогодишњег БДП-аземље.
Занимљиво је шта банке раде са овим новцем. Изгледа да их не држе у трезорима, јер поред свега осталог то им не би донело никакве приходе. Ако је судити по износу додељених кредита од стране финансијских институција, скоро сва штедња грађана и фирми искоришћена је за кредитирање бизниса и домаћинстава, при чему износ одобрених кредита достиже 27 милијарди евра, а укупан износ штедње је 29 милијарди евра. Вероватно је и то један од разлога доброг стања банака у Бугарској – оне не држе "замрзнут новац", већ улажу у циљу профита.
Да ли ће се овај тренд раста депозита задржати и у будуће питање је без сасвим сигурног одговора, имајући у виду последња кретања каматних стопа. Док је прошле године просечна камата на депозите износила 3,76 одсто, од почетка ове године запажа се трајна тенденција смањења камата и тренутно у просеку она износи 3 одсто. То значи да депозити постају мање атрактивни за становништво, а банкама, које очито немају велики апетит за новим и свежим ресурсом, јер су довољно ликвидне, они дођу јефтиније. Стручњаци сматрају да ће се код једног осетнијег раста економије поново јавити апетит за кредитирањем и банке ће морати да нове финансијске ресурсе привуку актрактивнијим каматама.
Превод: Албена Џерманова
Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској, која обухвата 27 основних производа, остала је непромењена у односу на прошлу годину и износи 98 лева (49,6 евра). Ову информацију изнео је Владимир Иванов, председник Државне комисије за берзе и тржишта,..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово показују подаци Националног завода за статистику (НСИ). Највише зараде остварују запослени у сектору..
Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је видљиво у нашим морским летовалиштима и бањским центрима – закључак је најновије анализе Института за..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..
Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској, која обухвата 27 основних производа, остала је непромењена у односу на прошлу годину и износи 98 лева..