Преполовљење спада у покретне празнике, слави се 25. дана после Ускрса, на средини Педесетнице, одакле је и назив празника. Зато увек пада у среду, мада су датуми различити. Већина људи у Бугарској није ни чула за тај празник што није случај у Асеновграду и Бачкову - за житеље тих места то је важан и дуго очекиван дан, један од најсвечанијих у локалном календару. Тога дана, према традицији, једна асеновградска икона одлази "у госте" Бачковском манастиру. То је олтарска икона Благовештење Пресветој Богородици која је сматрана чудотворном. Црква у којој се налази икона изграђена је 1830. г., на месту старог параклиса на имању Бачковског манастира који је касније даровао поменуту чудотворну икону. Црква је постала популарна као "Рибља" – према некима због украса куполе који подсећа на рибљу крљушт, а према другима због риба које плове у ајазму (извору) који се налази у малом параклису поред цркве посвећеном Светом Јовану Претечи. Верује се да ономе ко угледа рибе у извору, молитве ће се обистинити. Обичај је да људи бацају новчиће у воду за срећу.

На празник Преполовљења одржава се литија са чудотворном иконом која иде до Бачковског манастира. Када верска поворка крене улицама града, предвођена свештеницима и цвећем окићеном иконом, мноштво људи је дочекује у нади да ће имати прилику да се дотакне бар на тренутак светиње– верује се да то носи здравље и срећу. Цвеће са иконе такође се сматра чудотворним и када се празник заврши жене би узеле коју стабљику да би је однеле кући. Манастирско братство на челу са игуманом излази ван обитељи да би дочекало светињу и поклонило јој се. Затим се у порти манастира врши водоосвећење, а икона се уноси у цркву и излаже на поклоњење. После подне враћа се истим путем и житељи Асеновграда опет излазе на улице да би јој одали почаст.

Усмена традиција објашњава празновање Преполовљења једним необичним догађајем познатим као "анђеоска" или "небеска" служба. О том догађају постоје и писана сведочења локалног свештеника Ноја Ангелова, објављена у једном од јануарских издања софијског листа "Вечерња пошта" која касније цитира велики бугарски фолклориста Михаил Арнаудов.

Према казивању мештана, чудо се догодило зими, око поноћи. Анђеоска поворка прошла је од Бачковског манастира до Рибље цркве где су небеске силе одржале литургију уз звоњаву звона, појања, а изнад њих се била спустила божанска светлост. Ово чудо истовремено су посматрали многи људи у различитим деловима града и његовој околини. Неки су чули звоњаву, други угледали необичну светлост изнад Бахча махале где се налази црква, жене и девојке окупљене на поселу у једној кући чуле су како је почела Божија служба али у то доба нису смеле да изађу напоље јер су знале да је црква закључана. Директни сведоци тог чуда постале су две жене из села у близини Пловдива које су биле дошле да преспавају у цркви како би измолиле здравље. Оне су имале ретку шансу да анђеоску литургију виде својим рођеним очима и да буду исцељене.

Ускоро после службе видовњакињи Султани Шишмановој из Асеновграда се у сновиђењу јавила Пресвета Богородица и поручила да јој се икона сваке године носи на литијама до Бачковског манастира. Прорекла је да ће се тога дана из целе Бугарске у Асеновград сливати мноштво људи, а да ће она чинити чуда. Житељи Асеновграда су урадили баш како им је поручила Божија мајка и тако је настала традиција верске поворке на дан Преполовљења, обичај који је задржан до дана данашњег. Пресвета Богородица испуњава већ у току више година своје обећање о чему сведоче бројне приче о чудесним исцељењима – једно немо дете је проговорило, многи болесни људи су потпуно излечени, чак је неки веома зао супруг постао добар и престао да малтретира своју жену.

Превела: Ана Андрејева