Кристално чиста морска вода, бескрајна пешчана обала, јединствене стеновите формације које је природа обликовала хиљадама година, еко-стазе које кривудају кроз пределе нетакнуте људском руком и временом, божанствени спа третмани, аутентични обичаји и традиције, одабрана вина и локални кулинарски специјалитети који маме туристе… Тешко је описати широку палету могућности за одмор и разоноду коју нуди туристички регион познат под именом Поморијски залив и источна Стара планина. Он обухвата општине Поморије, Ајтос и Руен, а формиран је у циљу привлачења љубитеља морског туризма у унутрашњост региона
Све три плаже у граду Поморију љубитељима водених спортова нуде атракције на води укључујући џет-ски, скијање на води, педалине, моторне змајеве. Неће остати разочарани ни љубитељи романтике – они могу да уживају у заласку сунца и крстарењу Поморијским заливом. Комбинација мора, сунца, лековитог блата и лужине претворила је Поморије у једно од најпознатијих бањских одмаралишта у Бугарској. Највећи Центар за рехабилитацију на Балкану и спа хотели посетиоцима нуде јединствене лековите и релакс третмане. А све то може бити „зачињено“ додатним атракцијама у подножју источне Старе планине.
„Пажњу великог дела страних туриста, који посећују овај регион, привлачи бугарско село са начином живота мештана, традицијама и локалним занатима – прича Соња Енилова, председник Бургаске регионалне туристичке асоцијације. – Међу главним атракцијама је радња за лимунаду у аутентичном бугарском селу Козичино, у источном делу Старе планине. Ту се може видети једина очувана код нас машина за лимунаду од пре 200 година, која и данас ради. Такође, туристима се нуди вожња таљигама с магарећом или коњском запрегом, посета старој вуновлачари и ветрењачи. У општини Руен гости могу посетити и млекару да би се на лицу места упознали са процесом справљања киселог млека и сира, као и да дегустирају ове еколошке производе. Овде су очуване и многе традиције мештана 80 одстокојих чине становници турског порекла. То пружа прилику за упознавање са обичајима људи друге етничке припадности који живе у Бугарској. Посебно занимљиви су обреди везани за верске празнике чији су неизоставни део локални слаткиши попут баклаве и кадаифа. Веома занимљива је демонстрација такмичења у пеливанском рвању која су типична за овај етнос. /Пеливани наступају голи до појаса, намазани уљем, што отежава хватање. Награда за победника је цело јагње./.“
На подручју општине Ајтос постоје бројне могућности за екстремни туризам, посету пећинама, змајарство. У околини села Порој се налази једини на Балкану пешчани мотодром. Често се тамо организују међународна такмичења која привлаче велики број љубитеља мото-кроса. У граду Ајтос налази се и етнографски комплекс „Генгер” који се претворио у омиљену атракцију руским и скандинавским туристима. Његово име потиче од назива једне ретке и заштићене биљне врсте која се сусреће једино на стењу у околини града Ајтоса. Реч „генгер“ је арапског порекла и значи трн. Маса корена простире се на дубини до 4 метра и штити стене од ерозије.
„У центру комплекса налази се етнографска кућа која приказују начин живота средње имућног занатлије који је живео у 19. и 20. веку – прича Тања Ангелова, водич етнографског комплекса. – Ова кућа се некада налазила у једном селу у близини Ајтоса. Фотографисана је и код нас је изграђена њена копија са аутентичним интеријером. Ту се могу видети покућство и пољопривредни алати. Око ње се налазе занатске радионице: грнчарска, казанџијска и корпарска. Гости имају прилику и да пробају ручно мешени хлеб, а такође да покушају да га сами умесе и испеку. Заступљени су и производи домаће радиности и других старих заната – бугарске чипке и бугарске народне ношње. У грнчарској радионици раде наследници најстарије у нашем граду занатлијске породице - Орлови. Очувани су аутентични алати, ручна обрада глине и грнчарски точак. У комплексу ради и једини у региону казанџија. У његовој радионици туристи могу да пробају да сами израде сувенир од бакра и калаја.“
У кафићу етнографског комплекса „Генгер“ у граду Ајтосу туристи могу да попију шољицу свеже скуване на песку мирисне кафе уз чувено тзв. бело слатко које се припрема од шећера, воде и ванилије. А етно ресторан у аутентичном стилу свакако ће обрадовати поштоваоце кулинарског туризма. Служе се традиционална јела за овај крај, припремљена од еколошких намирница. У региону Поморијског залива и источне Старе планине налази се и неколико винарија у којима се љубитељи вина могу упознати са процесом производње и да дегустирају квалитетна „поморијска вина“ која су стекла славу на светским тржиштима.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: Румјана Цветкова
Празнични период на крају 2024. године траје преко 10 дана – од 20. децембра до 2. јануара, што подстиче како породична, тако корпоративна путовања, изјавио је БНР проф. др Румен Драганов, директор Института за анализе и процене у туризму. Многи..
Скијашка зона у Банском званично је почела са радом. Свечано отварање зимске сезоне у овом популарном бугарском зимском центру заказано је за 14. децембар, саопштио је концесионар скијашке зоне „Јулен“ АД. Захваљујући обилном снежном покривачу, ски..
У пристаништу црноморског градића Поморија, данас су углавном усидрене јахте и модерне моторне бродице. Дрвени чамци, рибарске мреже и алати, који су одвајкада били симбол традиционалног начина живота овог краја, полако одлазе у заборав. Старих рибара,..
Отварање ски сезоне на планини Витоша, која се уздиже над бугарском престоницом Софијом, било је планирано за данас. Путеви на планини су тренутно..
Древни град Перперикон добио је још једно велико признање. Након што је пре месец дана уврштен међу првих десет најзанимљивијих археолошких налазишта..