Како су изгледали избори за Европски парламент у Бугарској? Политичка нестабилност у земљи је, како се претпостављало, померила акценат са европске тематике на домаће проблеме. Основно питање после пораза Бугарске социјалистичке партије (БСП) сада је да ли је могуће да у земљи дође до одржавања превремених парламентарних избора. Партија Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ) се, са своје стране, убедљивом победом поново афирмисала као водећа политичка снага. Тако ће и Европска народна партија имати стабилну бугарску подршку. За разлику од многих европских земаља, где је дошло до пробоја радикала и евроскептичара, код нас националисти нису успели да пређу изборни праг и неће послати своје представнике у Eвропски парламент.
И све то на позадини чињенице да је активност бугарских бирача била испод просечне за ЕУ. Шта је ипак мотивисало Бугаре да изађу на биралишта или пак да остану код куће? Ево одговора неких становника Софије после краја изборног дана:
„Важно је гласати, јер ми ипак живимо у овој држави и треба да изаберемо људе који да нас заступају у Европи. Очекујем да дође до темељне промене више ствари, до отварања нових радних места, до побољшања живота младих људи“, рекла је Ирина Христова.
Љубен Константинов, по занимању адвокат, категоричан је де је важно ко ће нас заступати у Европи и жели да то буду достојне личности, кадре да бране националне бугарске интересе:
„Сматрам да одзив бирача треба да буде знатно већи, чак и ако у ту сврху буде потребно да законом натерамо Бугаре да гласају, јер ће се једино на тај начин смањити терет купљених гласова и људи који желе да се нешто промени ће имати реалну шансу да то ураде.“
За Стелу ниски одзив бирача код нас није резултат евро скепсе, него пре разочарења у домаће политичаре. Она међутим сматра да је важно гласати, јер верује да на тај начин одређује своју и будућност свог детета. Ево шта она очекује од бугарских посланика у Европском парламенту:
„Мислим да су моја очекивања од посланика слична онима свих Европљана, а наиме, да познају и бране интересе своје државе. Очекујем да све партије отворено најаве своје приоритете. На крају крајева, оне треба да се залажу за интересе Бугарске.“
Већи део наших сународника одбио је да гласа. Међу њима су и две младе жене.
„Није да нисам имала времена, али нисам имала довољно информације, признаје Благородна. - Партије које су се такмичиле на изборима у ствари потичу из старијих политичких формација. Не видим ништа ново што може да буде продуктивно. Ради се једноставно о шемама у којима се само мењају људи. А има и подметнутих особа. Нико не долази са новим идејама.“
Благороднина другарица Валентина пак објашњава да се недавно вратила из Енглеске, где живи више година, и није стигла да сазна где може да гласа. Али је то само једна страна њеног решења да не искористи своје право гласа:
„Враћам се у Бугарску сваке године и видим да се ствари овде не мењају, па чак иду на горе. Све више људи копа по смећу. Све већи је број оних у беди. Све већи је јаз између богатих и сиромашних.“
Нису закаснели и први коментари главних играча у трци за Европски парламент. Лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов је затражио да премијер Пламен Орешарски, уколико има храбрости и морала, одмах поднесе своју оставку.
„Овом убедљивом победом смо реално изазвали одржавање превремених избора, изјавио је он пред новинарима. - На бази избора људи већ свако зна где му је место. И тако треба да буде.“
„Не планирам да подносим оставку, нећу чинити услугу мојим опонентима, контрирао је, са своје стране лидер БСП-е и Партије европских социјалиста (ПЕС) Сергеј Станишев. - Ми смо прошли много горе од прогноза социолога. Један узрок је традиционално неучешће левих бирача на европским изборима. Ми их нисмо мобилисали како то радимо на националним изборима. Осим тога, људи очигледно очекују много категоричније и јасније позиције и резултате од управљања, за које ми сносимо одговорност. Прихватамо то тешко упозорење. Сада нам је потребан јаснији хоризонт и ангажованост на изради наглашено социјалних, левих политика у правцу гарантовања економског раста и радних места. Други разлог је подела и осипање левих гласова. Треба да узмемо у обзир и још један чинилац, који је свакако утицао на бираче. Ради се о кризи у Украјини. Није тајана да су наши бирачи махом русофили и то да је бугарска влада подржала позицију ЕУ по том питању, мада и са јасним, принципијелним образложењима, за многе наше бираче није била довољна мотивација.“
Покрет за права и слободе (ДПС) је стабилно трећа политичка снага у Бугарској, категоричан је лидер партије Љутви Местан:
„Без обзира хоћемо то или нећемо, Бугарској је суђено да и у будуће има коалиционе владе. Мислим да су назад у прошлости остала времена када је долазило до ерупције одређених политичких снага, које су као резултат тих ерупција долазиле на власт огромном већином. Сама чињеница да се шоља кафе попијена са опонентом прихвата толико драматично, говори да смо неспретни и невешти да испољавамо себе путем дијалога. У име националног интереса спремни смо на дијалог, али ни у ком случају не и на спрегу.“
У међувремену нови политички играч на бугарској политичкој сцени Николај Бареков, лидер партије „Бугарска без цензуре“ (ББЦ), заложио се за превремене парламентарне изборе и дијалог између партија. Његова партија освојила је 2 мандата за ЕП. Бареков је апеловао да партије које ће послати своје представнике у Европски парламент израде план за излазак из кризе. Он се такође заложио за формирање привремене владе подршком председника Плевнелијева, која би припремила превремене изборе.
После дугог одсуства на политичку сцену се поново вратила и стара десница – овог пута у облику Реформаторског блока (РБ) који је такође видео у резултатима европских избора озбиљан аргумент за тражење оставке владе.
„Ми нисмо остварили резултат који одговара нашим политичким амбицијма, коментарише копредседник РБ Радан Канев. - Остварили смо озбиљну базу за даљу консолидацију и следеће много значајније политичке успехе. Ми представљамо скоро пола милиона Бугара који немају своје представнике у данашњем Народном собрању, тако да ће наш прворазредни задатак, мислим – потпуно реалан, бити да их придобијемо на следећим изборима. Ови резултати показују да је антиевропски пројекат доживео потпуни крах у Бугарској. Све партије које су прокламовале антиевропске тезе, остале су без представника у ЕП, што је природан и позитиван развој.“
Низак одзив бирача, озбиљна разлика у освојеним гласовима између првопласиране и другопласиране политичке снаге, појављивање новог играча, овако је политиколог Огњан Минчев укратко уопштио слику избора:
„То је озбиљна промена политичког баланса у земљи. Очигледно да ће то створити претпоставке и претензије за нове парламентарне изборе. Повећан је број гласача са радикалним евроскептичним националистичким идејама у европским размерама. Овако или онако, на овим изборима је победила умерена европска десница – ЕНП, која ипак пружа гарантије да ће бити неког континуитета. Бугарска је учинила свој европски избор.“
Према Антоанети Цоневој из Института за развој јавног амбијента, европски избори код нас су компромитовани због до сада невиђеног контролисаног и корпоративног гласања:
„У бугарски политички живот улази генетски модификован играч /Бугарска без цензуре/. Практично читава његова кампања вођена је мимо правила. Мислим да је она одавно прешла лимит финансирања, а начин на који су искоришћени посматрачи, такође је игра супротно правилима. Има бар пет организација које имају везу са формирањем ББЦ, директно или индиректно, и то је скоро 50 одсто свих посматрача. Још увек нисмо пребројали колико је заступника увучено у ту шему. Сведоци смо погрома владајуће партије. То је веома тежак пораз за БСП, који се не може објаснити другачије него револтом и неповерењем међу њиховим бирачима.“
Превеле: Александра Ливен, Катарина Манолова
Председник Бугарске Румен Радев данас наставља консултације о формирању нове владе разговорима са представницима парламентарних група "Демократија, права и слободе" (ДПС, око Ахмеда Догана), "Постоји такав народ" и "МЕЧ". Радев је већ обавио разговоре..
На консултацијама код председника Румена Радева о формирању нове владе у оквиру 51. с азива П арламента, копредседник пете по величини парламентарне групе „БСП - Уједињена левица“, Атанас Зафиров, био је категоричан да редовна влада мора бити..
Током данашњих консултација код председника Румена Радева о формирању владе у оквиру 51. сазива Парламента, лидер националистичке партије „Препород“, Костадин Костадинов, изјавио је да је његова странка спремна да предложи мањинску владу „у име..