Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Почиње операција „порибљавања Дунава дивљом јесетром“

БНР Новини
Фотографија: архива

Према подацима Међународне уније за заштиту природе (IUCN) јесетра је најугроженија врста рибе на свету. Ова древна врста, савременик диносауруса, која се појавила пре 200 милиона година данас је на ивици опстанка. Разлог је свима добро познат – укусан и скуп кавијар који се добија од икре јесетре што је довело до прекомерног улова те угрожене врсте. Црно море је друго по значају природно станиште јесетри после Каспијског мора, мада су популације јесетарских врста у ова два басена доживеле озбиљан пад бројности. Стручњаци су утврдили да је доњи ток реке Дунав између Бугарске и Румуније једино место у Европи које је повољно за мрешћење дивљих јесетри.

Донедавно је у Дунаву који се улива у Црно море имало шест врста јесетри, док је њихов број данас сведен на четири. Јесетарска врста којој прети нестанак не може да буде враћена у своја досадашња мрестилишта без помоћи споља, сматрају експерти Светског фонда за дивљу природу (WWF) – Бугарска, који планира порибљавање бугарске деонице Дунава пуштањем у реку 50.000 младица дивљих јесетри.

Током припреме која је потрајала више од годину дана учесници пројекта „Очување јесетарских врста у доњем току Дунава“ истраживали су њихова природна станишта и мрестилишта, као и како се могу уловити примерци дивље јесетре у циљу набављања репродуктивног материјала, а то је један подоста компликован задатак, признаје Иван Христов, шеф програма „Воде“ Светског фонда за дивљу природу – Бугарска:

„Оно што је најбитније у конкретном случају јесте да се гарантује да је репродуктивни материјал добијен од риба чије је генетско порекло од природне популације. Неприхватљиво је да то буду хибридне рибе које су настале укрштањем различитих врста илити од популација чије генетске карактеристике нису прилагођене условима Дунава. Поред тога, битно је да измрешћени младунци буду пуштени на право место, као и да буду у доброј кондицији. По речима неких колега, у прошлости је било и других случајева порибљавања који, нажалост, нису били успешни. Рибице су пуштане у плићаке што их аутоматски чини лаким пленом. Или једноставно нису биле довољно брзе да би умакле непријатељима.“

Почетком маја је екипа стручњака који раде на пројекту уловила шест примерака паструге од којих ће бити добијен репродуктивни материјал. Измрешћени младунци који ће до достизања одређене тежине остати у узгајалишту биће пуштени у реку крајем лета.

„Полну зрелост јесетарске врсте риба достижу релативно касно - појашњава Христов. - Код најкрупнијих врста, моруна, она наступа после 12., па чак после 15. године. Због тога није могуће поуздано прогнозирати када ће се младице јесетри вратити у Дунав, али мало је вероватно да се то догоди за мање од 10 година. Јесетре живе у Црном мору где проводе већи део живота. Када полно сазрију, једном у неколико година улазе у Дунав да би се мрестиле. Репродуктивна миграција веома је напорна за њих јер троше снагу на стварање икре. Да би обновиле енергију после тога потребне су им од 3 до 7 година. Ако дође до пада популације, она се обнавља изузетно споро.“

Да ли ће се и када вратити мале рибице зависиће и од тога да ли ће пројекти о унапређењу услова пловидбе на Дунаву оставити слободне трасе и за јесетре. У 19. веку ови најдревнији обитаваоци Дунава стизали су узводно све до Немачке. Касније су загађење воде и изградња хидропостројења какве је рецимо хидроелектрана Ђердап ограничили њихов животни простор једино у доњем току Дунава, у бугарском и румунском делу велике реке. Али чак и овде има неких планова о новим техничким решењима која би олакшала пловидбу, а која би се претворила у нове препреке пред миграцијом јесетри. Иван Христов наводи као пример то што су Румуни планирали да у свом делу реке изграде праг на месту где се река рачва на два рукавца – стари и нови.

„У пројекту је изградња прага на дну реке који би затворио стари канал и преусмерио воду у нови како би се олакшала пловидба. Проблем је у томе што у току више миленијума миграторни пут јесетри пролази старим рукавцем. Истраживања Националног института за делту Дунава који се налази у граду Тулчи експериментално су доказала да би јесетре одбиле да користе нови канал што ће блокирати њихову миграцију. Научници су прикачили сателитски одашиљач на тело јесетре коју су пустили у нови канал. Када је почео миграторни период, риба није наставила да плови узводно него се из новог канала вратила у основни ток реке и покушала да настави старим рукавцем. Очито су те рибе изузетно конзервативне. И како не би кад су се на овој планети појавиле пре диносауруса, а отада се скоро нису промениле.“

Да би спасиле те „конзервативце“ Румунија и Бугарска су у свом црноморском акваторијуму увеле мораторијум на улов јесетре у 2006. и 2008. г. А касније је свака и на свој део Дунава проширила тај мораторијум чији рок истиче 2016., али се очекује да ће бити продужен.

Превеле: Ајтјан Делихјусеинова, АнаАндрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Грађани траже хумане услове у градским прихватилиштима за животиње

Организације за заштиту животиња протестовале су испред софијске Градске управе, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти упозоравају да пси пате на хладноћи, због недостатка простора гурају се у заједничке кавезе где долази..

објављено 23.12.24. 12.35

Љубитељи плетења се удружују како би очували традиционални занат

Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима усмереним на очување културног и историјског наслеђа у региону Благоевграда. На њену иницијативу покренуто..

објављено 22.12.24. 09.00

Мештани Змејова славе пелин, чији рецепт љубоморно чувају

Село Змејово, у старозагорском крају, данас, 21. децембра, обележава свој традиционални празник посвећен пелину. По старом бугарском обичају, гостима ће на тргу испред читалишта бити понуђени хлеб и со, а за добро расположење побринуће се више..

објављено 21.12.24. 10.30