Одржани избори за Европски парламент оцртали су интересантну тенденцију како у ЕУ, тако и у Бугарској. Влада невероватна подвојеност, али не са психијатријске тачке гледишта. Нарочито тамо где су малобројни бирачи, питајући се која им је од великих партија и коалиција по вољи, ипак решили да дају свој глас за мале евроскептичне партије које исповедају национализам. Испало је тако да су мандати за Брисел припали онима који су до пре годину дана били аутсајдери, или ако ипак прихватимо да то нису опасни маргиналци, у најмању руку су благо речено – чудне особе.

Партија „Бугарска без цензуре” (ББЦ), у коалицији са још 2 партије: ВМРО-БЗНС и „Ђурђевдан” до те мере је окренула Роме против себе да је по завршетку избора за европски парламент лидер Покрета за права и слободе (ДПС) Љутви Местан захвалио грађанима Луковита за пружену подршку, то јест гласове. А у Луковиту, од како је света и века, никада није било Турака, него искључиво Рома. Ова чињеница доказује просту истину да се шанса постати европски посланик најшире осмехује онима који у највећој мери играју на карту национализма и етничке нетрпељивости. Тако се мала и донедавно потпуно непозната ББЦ директно лансирала у велику политику европских милионера (европосланика) из Брисела. Док доказано националистичка партија „Атака” није успела – само подршком руског козачког покрета, макар и у лицу популарне руске групе „Љубе”, не постиже се победа на евроизборима. Истини за вољу – ниједна политичка снага није добро одиграла карте „Крим” и „Јужни ток” – страхујући да се не компромитује – с једне стране пред Европом, а с друге – пред Русијом. Тако су велике партије ГЕРБ и БСП изгубиле део гласова, док су мале добиле, без обзира на изузетно слаби одзив бирача.

Међутим „Народни фронт” Марин Ле Пен у Француској освојио је 25,4 одсто гласова бирача, што је за европске стандарде солидан резултат. госпођа Ле Пен је то постигла не обазирући се на звиждања „мултикултуралиста”, дајући даноноћно интервјуе у којима упозорава да се земља претвара у нови у серији емирата Арапског полуострва.

Посебну пажњу завређује резултат британске „Партије независности” (UKIP), која се залаже за максималну независност од Европе и чак повлачење из Европске уније. У Европском парламенту њени представници претендују за 23 места, за пет више од представника Конзервативне и Лабуристичке партије. Лидер UKIP-а Најџел Фараж оценио је резултате избора као „необичне” у британској историји последњих 100 година.

Конзервативци у Немачкој освојили су 36 одсто гласова на изборима за Европски парламент. Немачка шаље у Брисел представнике 14 партија којима је припало 96 мандата – највише од свих земаља. И овде, међу тих 96 мандата, „ушуњала” се „Алтернатива за Немачку” - мала евроскептична партија, коју су основали универзитетски предавачи.

Припадници деснице славе и у другим деловима Европе. Сународници контрадикторне Кончите Вурст из аустријске Слободарске партије нису могли да освоје „политичку Евровизију”, али су додали још два места поред већ освојена два.

У ствари Европски парламент се није бог зна колико променио – социјалисти заједно са либералима и даље ће вртети кормило европске политике. А оно основно што уједињује победнике јесте - конзерватизам. Европи је дојадило од силних промена – стало јој је да се врате добра стара времена, премда нису баш била тако добра. Људима је дојадило да им из дана у дан, и тако – деценијама, нуде свакојаке новитете. Зато је потпуно природно, као и за време прве Велике депресије, када се тржиште радне снаге сужава, да се из Европске уније најпре протерају странци. Да би смо били политички коректни, морамо додати још нешто – из истог разлога су за време прве Велике депресије националистичке партије стекле велику популарност. Као и данас.

Превела: Катарина Манолова