Да ли сте икад чули за фирму „Велика Британија 2014.”? Она нуди пољопривредне послове у Уједињеном Краљевству и могућности за добру зараду. Међутим, свако ко је поверовао оваквим примамљивим обећањима, није добио ни посао, ни паре. „Велика Британија 2014.” је једна од оних фирми које зарађују на лаковерности многих Бугара који траже спас од незапослености и беспарице код нас. У Главну инспекцију рада свакодневно стижу дојаве и притужбе о сличним фирмама и физичким лицима које маме оне који желе да иду у печалбу, у потрази за послом и бољим животом.
Само у прва три месеца 2014. г. број дојава и притужби премашио је 50. У 2013. њих је било преко 230, а ове године вероватно ће бити још више. Разлог тога је уклањање ограничења на тржишту рада за Бугаре у свим земљама чланицама ЕУ. Због тога је укинута и радна дозвола која је била обавезна за бугарске држављане. То свакако олакшава посао фирмама које често нуде фиктивно запошљавање у Европи, сматра Данијела Кадијска, директор Дирекције за међународну миграцију радне снаге извршне агенције „Главна инспекција рада”. Како могу бити преварени људи који одлазе у печалбу? На пример, једна бугарска фирма, чак и ако је регистрована у Агенцији за запошљавање као посредник у запошљавању, може да нема регистрован уговор са страним послодавцем и у ствари она не може да обезбеди посао. Други трик је када фирме закључују са кандидатима за посао у иностранству тзв. консултантске уговоре. Ови уговори су везани за трговинску делатност и у случају дојаве Главна инспекција рада не може да се меша у ове односе.
„Када је у питању фирма која је регистрована као посредник у запошљавању, Инспекција рада већ има овлашћења да проверава како она обавља ту делатност и да ли је оно што је обављено, у складу са законом – каже Данијела Кадијска. - Инспекција може да изрекне одговарајуће санкције, ако је посредник узео новац од особа које траже посао или су оне преварене и усмерене према послодавцима, са којима нису закључени уговори о посредовању. У случајевима када се не ради о фирми, регистрованој за посредовање у запошљавању, већ о фирми која се послужила преваром, ми најчешће чак не можемо да откријемо ни седиште тог послодавца, односно те фирме јер се она скрива. Са особама које желе да раде у иностранству, контактира се једино преко имејла и врло често такви послодавци уопште не постоје. У овим случајевима Инспекција рада сарађује са полицијским органима, а обраћа се и тужилаштву.”
Експерти саветују да се врло пажљиво проверава компанија пре одласка из Бугарске, да се не верује огласима постављеним на интернету и не врше плаћања тражена преко имејла. Коректне фирме не траже авансну уплату новца! Пре путовања у иностранство кандидати за посао обавезно се морају упознати са одговарајућим уговором о раду или са нацртом уговора, који у сваком случају мора бити потписан од стране послодавца, са којим је фирма успоставила контакте. Кандидати треба да се унапред упознају са уговорима о раду сачињеним на бугарском језику и са прописаним условима.
После укидања ограничења на тржишту рада за Бугаре у свим осталим земљама чланицама ЕУ, појачана је тенденција упућивања особа које траже посао на службено путовање у иностранство од стране фирми које не обављају привредну делатност у Бугарској. Међутим, ове фирме закључују уговоре за пружање услуга као подизвођачи. Услуге су најчешће у области грађевинарства, а уговори се закључују са послодавцима из Немачке, Белгије и Холандије. У случају упућивања на службено путовање примењује се директива, према којој плате радника треба да буду једнаке минималним платама запослених у земљи пријема, ако службено путовање траје дуже од месец дана. Висина минималне зараде обично није испод 1.200-1.300 евра. Међутим, током провера Инспекције рада утврђено је да послодавци не поштују тај захтев. Печалбарима се плаћа негде око 500-600 евра, односно толико колико би за исти посао зарадили у Бугарској. Јасно је ко има користи од тога. А лица која траже посао, често су у виду упућивања на службено путовање преварена и намамљена да отпутују у дотичне земље. У крајњој линији, она не добијају нити уговор о раду, нити дневнице за службено путовање. Овај облик посредовања у запошљавању у последње време се намеће као облик преваре, каже Данијела Кадијска и наводи пример:
„Пре око месец дана добили смо притужбу против немачкe фирмe која послује у области месне индустрије. Међутим, лица која су тражила посао упутила је на службено путовање у Немачку једна пољска фирма. Ова лица су добила информацију о послу преко филијале те фирме у Бугарској. Закључила су уговор о раду са пољском фирмом и она их је послала у Немачку у наведене фабрике за прераду меса, где се показало да су услови рада веома тешки. Након жалби Главној инспекцији рада, ми смо затражили и подршку Службе за питања запошљавања амбасаде Бугарске у Берлину. Већ смо проследили Немачкој информације о овом случају како би надлежни контролни органи предузели одговарајуће мере. Они би могли да изврше провере конкретно у вези са условима рада за које се тврди да су веома тешки.”
Главна инспекција рада упутила је захтев за помоћ и Инспекцији рада у Пољској у циљу спровођења провере пољске фирме која је послала бугарске раднике у Немачку.
Превела: Марина Бекријева
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..
Посланици Европског парламента завршили су саслушања 26 кандидата за комесаре у новом саставу Европске комисије, коју предводи Урсула фон дер Лајен. Ипак, крај овог процеса није резултирао споразумом међу политичким снагама око коначног састава..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..