У 2014. Бугарска обележава1.000 година од смрти цара Самуила који је познат по томе што је деценијама бранио независност бугарске државе у за њу изузетно тешком тренутку и ситуацији. Самуил је син великаша Николе за кога се сматра да је био управник велике области Средец.

„Владавину Самуила обележила је непрестана борба против Византије – каже доц. Георги Николов са Историјског факултета СУ „Св. Климент Охридски”. - Овај дуготрајан рат почео је 968. године, пре Самуиловог доласка на престо. Он је бугарско царство довео до агоније, јер је било изузетно ослабљено, а његови људски и материјални ресурси били су скоро исцрпљени. А у оно доба Византија је била огромно царство које је обухватало скоро целу Малу Азију, Балкан и делимично Италију и према томе је била у стању да благовремено надокнади своје губитке, којима су и Бугари допринели. Бугарска престоница је постепено премештена из Великог Преслава и Плиске у Охрид, у југозападне бугарске крајеве. Разлог тога је чињеница да су пре почетка бугарско-византијских ратова синови обласног управника Николе: Давид, Мојсије, Арон и Самуил управљали управо овом територијом. Зато су се ратна дејства одвијала углавном на том простору.”

Каква личност је цар Самуил – херојска или трагична?

„Ако је судити по историјским изворима, он је био владар који није знао за одмор – наставља доц. Николов. - Самуил је стално ратовао и држао војску на окупу и у приправности. С друге стране, његова смрт је заиста трагична. У бици код Беласице 1014. године византијски цар Василије II је до ногу потукао Самуилову војску. 15.000 заробљених бугарских војника било је ослепљено, а сваком стотом је остављено по једно око да би могао да предводи остале. Због своје окрутности цар Василије II је у историји добио надимак Бугароубица. Стравични призор ослепљених војника био је превелики удар за Самуилово срце. Цар је вероватно доживео срчани удар и неколико дана касније, 6. октобра 1014. г., завршио живот. Самуил је велики бугарски владар. Иако је пре ступања на престо оставио цара Романа да влада до своје смрти 997. г., поуздано се може рећи да је управо он држао судбину бугарског царства у својим рукама од 976. до 1014. године. Само четири године после Самуилове смрти Бугарска је пала под византијску владавину, тако да је његова личност одиграла пресудну улогу у очувању бугарског царства у раздобљу од око 40 година.”

Годишњици смрти цара Самуила биће посвећена међународна научна конференција на тему „Европски југоисток у другој половини 10. века и на почетку 11. века: историја и култура” (6-8. октобра), у којој ће учествовати научници из 14 земаља Европе и Америке. Међу научним издањима која ће бити објављена је Зборник историјских извора о чувеном владару и његовој епохи чији је аутор проф. Василка Тапкова-Заимова. Биће издата и књига проф. Казимира Попконстантинова и проф. Ане-Марије Тотоманове о ћириличним натписима из Самуиловог доба. Припремају се и изложбе у једним од највећих музеја Софије.

Превела: Марина Бекријева

Фотографија: wikipedia.org