2. јуна Бугарска обележава Дан Ботева и погинулих за слободу Бугарске. Тога дана 1876. године погинуо је велики песник и револуционар Христо Ботев – један од националних хероја који ужива неподељене симпатије свих Бугара. Као надахнути романтичар, Христо Ботев понавља подвиг који су начинили Бајрон и Петефи – положио је живот свој на олтар домовине.

1876. године, у јеку Априлског устанка против Османског царства, под руководством Христа Ботева је у румунском граду Ђурђеву почело формирање велике чете у чијем је саставу било преко 200 добровољаца. За војводу чете изабран је Христо Ботев који је са помоћницима донео одлуку да чету поведу према граду Враци где су постојале могућности за устанак. 28. маја Христо Ботев и део четника прерушених у повртара укрцали су се на аустријски путнички брод „Радецки“. У другим румунским пристаништима придружили су им се и остали добровољци. 29. маја брод је освојен након чега је пристао на бугарску обалу, недалеко од села Козлодуј.

Херојски поход у који су кренули Ботев и његова чета није добио очекивану подршку од стране неспремног и неорганизованог локалног становништва. Чета је доспела до Врачанског дела Старе планине где је сазнала да је устанак угушен. У борбама са турским јединицама убијена је већина четника, а пао је погођен и Христо Ботев. Трагична судбина која је задесила Ботевљеву чету изазвала је велики одјек у свету.

Годишњица погибије песника и револуционара Христа Ботева први пут је обележена 1876. године у Румунији где је други борац за слободу, Стефан Стамболов, организовао комеморацију овом националном хероју. Према незваничним подацима, у Бугарској је овај дан први пут обележен 1884. године у Враци и Пловдиву. Тада је данашња јужна Бугарска била аутономна покрајина (Источна Румелија) унутар Османског царства чији је главни град био Пловдив. Годину дана касније, 6. септембра 1885. године, дошло је до уједињења Кнежевине Бугарске и Источне Румелије. Први пут је 2. јун званично код нас обележен 1901. године. Током друге половине 20. века, за време комунистичког режима, до 1988. године овај датум је обележаван као Дан Ботева и погинулих у борби против турског ропства, капитализма и фашизма, а био је и дан сећања на пале борце у Отаџбинском рату (1944-1945.) 31. маја 1993. године Влада је донела одлуку да се 2. јун, дан погибије Христа Ботева, обележава као Дан Христа Ботева и свих бораца погинулих за слободу и независност Бугарске.