Свет је операциони систем чије грешке треба да се отклањају, каже Бил Гејтс. А један од проблема европског „операционог система“ јесте да ће до 2020. године Старом континенту бити потребно 900 хиљада IT стручњака. Према подацима Европске комисије, запослени у информационим и комуникационим технологијама чине тек 3,4 одсто радне снаге у ЕУ. Занимање за IT каријеру је све мање, а број дипломираних компјутерских стручњака стално опада од 2006. наовамо. Несташицу кадрова у тој бранши доживљава како Европа, тако и Бугарска. Како се тај проблем може решити?

Европска комисија покренула је иницијативу Grand Coalition for Digital Jobs, која има за циљ да реши проблем несташице довољно образованих стручњака у Европи. Део ове иницијативе постала је и основана у Бугарској Дигитална национална коалиција, скраћено ДНК. „Зато што сматрамо да је то питање заиста попут ДНК за државу, за конкурентну економију и конкурентне грађане“, каже Гергана Паси, оснивач коалиције. Истини за вољу међутим, дигитални свет крије бројне непознанице и улива страх сваком од нас, зато што се мењају већ давно успостављени модели живота и бизниса. Али будућност је већ стигла и она је дигитална.

Живимо у дигиталној економији, а Бугарска слови за земљу која има једне од најбољих и најмлађих IT стручњака.

„То је по мени јако важно, јер брендира нашу земљу и сврстава је међу оне које су највише одмакле у IT сфери - изјавила је у интервјуу за Радио Бугарска Гергана Паси. - То не значи да пољопривреда и туризам нису важни, али је ипак најважније образовање. Важно је шта може да учини свако од нас. То није феномен само за Бугарску, Европа такође има проблем. У Европи има шест милиона незапослених младих људи, а према проценама институција, 2020. године ће бити скоро 900 хиљада слободних - иначе високо плаћених радних места, за која неће бити припремљених кадрова. У ствари, дигитална економија тражи да свако од нас поседује неке дигиталне вештине, без обзира којим ће професионалним путем кренути. А у Бугарској, према последњем испитивању, преко 40 процената становништва нема чак ни основне дигиталне вештине. 2020 године, без обзира дали си учитељ, лекар, новинар, мораш да умеш радити са социјалним мрежама, да знаш на који начин да користиш професионални софтвер, да знаш како се интерактивно предаје деци, да би стварно могао да пружиш све од себе. Управо зато смо основали ову коалицију.“

Постоје ли шансе да Бугарска поврати стару славу техничке нације, зато што поседује потребни потенцијал и таланте?

„Ја верујем у то - каже Гергана Паси. - Навела бих пример Финске. Зато што уопште није обавезно да будемо богата држава да би смо урадили велике ствари. Финска је рецимо била једна од најсиромашнијих држава, са лошим образовним системом и веома тешким економским условима због сурове климе, са веома лошом пољопривредом. Данас је она међу најразвијенијим државама света, зато што је изградила своје планирање на иновацијама и образовању. Ето то је важно – можемо ли и ми да размишљамо иновативно, можемо ли да васпитавамо децу да буду предузимљиви, да им пружамо адекватно образовање, можемо ли касније да их задржимо у земљи. Зато што у Бугарској и данас постоје невероватно добри почетници у бизнису. Неки од њих су узраста између 15 и 25 година. А има и искусних бизнисмена, који су спремни да преузму ризик. Ми смо међутим некако прожети страхом да нећемо успети. А истина је да су сви ти људи доживљавали бројне неуспехе, да би на крају ипак успели.“

Превела: Катарина Манолова