Годину дана после бучних протеста заштитника природе и јавности у многим бугарским градовима против покушаја дивље градње на подручју заштићених дина код Несебра, почела је реализација предложене тада идеје о стварању Националног парка „Бугарско Црноморје”. Циљ је ујединити сва ретка станишта попут дотичних дина са осталим заштићеним зонама поред мора у нову, већу заштићену територију и тако спречити градњу на уштрб природе.
У току годину дана биолози Бугарске академије наука истраживали су територије високе конзервацијске вредности и акваторијум који, сходно прописима Закона о уређењу Црноморског приобаља, спадају у зоне А и Б, тј. најближе су морској обали. Прецизирано је да тамо има 61 природно станиште, где живи на десетине врста ретких птица, риба, водоземаца и гмизаваца и сисара. Будући Национални парк „Бугарско Црноморје” ће заузимати површину од преко 52 хиљаде хектара при чему се ради претежно о државним и општинским теренима са обиљем станишта животињских и биљних врста којима прети нестанак, јединственим стеновитим формацијама и пешчаним динама, подводним морским пећинама и гребенима.
Још пре најављених јавних дискусија о парку, које ће се одржати 17. јуна у Бургасу, 19. јуна у Варни и 20. јуна у Добричу, страсти су се закувале. Предлог су критиковали и заштитници природе, и власници терена, и председници морских општина, који су формирали Националну асоцијацију „Бугарско Црноморје”. И једни, и други прете арбитражом Европске комисије.
Гневни су противници будућег парка. „Власт покушава да стави тоталан мораторијум на више хиљада хектара, који сходно Закону о заштићеним територијама подлежу национализацији, у том броју и на приватне терене преко 1.500 власника у двокилометарској зони морске обале“, тврде они. Чланови Асоцијације „Бугарско Црноморје” која је недавно основала и политичку партију незадовољни су да ће се јавне дискусије одржати само у великим морским градовима, а не у свим погођеним насељима. По њиховим речима, парк ће „национализовати“ скоро 35 одсто земљишта на подручју општине Несебар и скоро исто толико на подручју општине Царево. А тамо нису предвиђене дискусије. Земља дотичних 1.500 власника чини тек 0,75 одсто територије будућег парка, али су ти мали терени непроцењиви за своје власнике уколико дође до изградње нових приморских хотела.
Проблем је да, с једне стране, последњих 10-15 година бугарско Црноморје је пренатрпано хотелима и сада већ постављамо питање о очувању последњих нетакнутих кутака. Ради се о томе како помирити приватне и јавне интересе. Директор Националне службе за заштиту природе Министарства за животну средину и воде Михаил Михајлов предлаже да држава понуди власницима земљишта које улази у територију Националног парка „Бугарско Црноморје” одговарајуће одштете, као што се ради у осталим земљама. Иако ће износ те одштете бити не толико издашан, колико могу да добију од предузетника грађевинара.
Са своје стране, заједница заштитника природе, чије интересе заступа Коалиција „Да би остала природа у Бугарској“, сматра да границе будућег националног парка не бране у довољној мери сва вредна природна станишта какви су, например, предео Корал, језера у околини Бургаса која су станиште различитих врста птица или ушће реке Ваја. Они подсећају да је Европска комисија већ покренула против Бугарске 14 поступака у области животне средине, њих пет управо због оштећења природе.
Превод: Александра Ливен
Зоолошки врт у Старој Загори добио је нове становнике – три женке огрличастог пекара и мужјака смеђег капуцина по имену Лучо. Животиње су пристигле из Зоолошког врта у Софији на основу уговора о размножавању. Ова пракса размене животиња између..
У Регионалном природњачком музеју у Пловдиву одржава се тродневни „Ледени фестивал“ који траје до 15. децембра. Фестивал је посвећен Светском дану Антарктика (1. децембар) и део је низа активности организованих током читавог месеца. Циљ је скретање..
Делегација бугарских социјалиста у Европском парламенту организује дискусију под називом „Желим да ме чујете!“ Овај догађај има хуманитарни карактер и посвећен је проблемима и изазовима са којима се суочавају деца и млади са оштећеним слухом, као и..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима..
Организације за заштиту животиња протестовале су испред софијске Градске управе, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти..