Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

„Заблејало јагањце“ – симболика јагњета, овце и овна у бугарском фолклору

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Јагње, овца и ован имају богату симболику у традиционалној народној култури Бугара. Ове животиње су поштоване, вољене, а понекад и исмејаване као алегорија људских мана.

Поред пољопривреде, овчарство је одвајкада било главно занимање на бугарским просторима. Због тога су чобани на високој цени у традиционалној народној култури, а бројна „сива стада“ оваца о којима се пева у народним песмама, су знак богатства и благостања својих власника. У обредима и обичајима звонце или клепетуша коју животиње носе око врата има значајну улогу. Она се може окачити и крупној и ситнијој стоци, да се не би изгубила када иде у пашу или пак животињи која предводи стадо. Звонки звук клепетуша чује се издалека, као складни хор. У коледарским песмама упућују се жеље да се овце не само јагње, већ и близне. У њима се пева о танкоруним овцама, виторогим овновима и белочелим јагањцима. Посебно цењене су животиње беле боје са црним пегама око очију. Зато је у народним песмама и приповеткама лепа девојка обично црноока и упоређују је се кротким или омиљеним јагњетом. Мало дете је кротко јагње.





У новије време веома популарна је постала народна песма „Заблејало јагањце“ са репертоара незаборавног певача Бориса Машалова. У овој дирљивој причи чобан Тодор није испунио обећање да позлати копита овце Рогуше која је спасла стадо од дављења, него ју је продао „свирепим касапима“. Мало јагње тражи посвуда своју мајку али нигде да је нађе. Емотивно извођење ове тужне песме и данас може дирнути до суза и младе и старе.

Јагње је оличење кротости, незлобивости, послушности и покорности, због чега се код нас одомаћио израз „као јагње на клање“. Овај лик има дубоке корене у хришћанству. По Старом завету, патријарх Аврам је добио сина у својој стотој години кога је волео више од свега. Веровао је у једнога Бога и у обећанога Спаситеља, који ће доћи са неба. Бог је Аврама подвргао тешком искушењу, заповедивши му да принесе на жртву свог јединца Исака. Ту је Бог испробао његову веру. Аврам се покорио вољи Божијој и отишао на брдо Морију да убије свог сина. Видевши Аврамову верност, Бог га је зауставио и на место Исака поставио овна који је принесен на жртву. Ова библијска прича у ствари објашњава праксу клања курбана - ритуалног жртвовања животиње, најчешће овце или јагњета, на велике празнике


Вероватно због своје драматичности, сиже о жртви Аврамовој је посебно популаран у народним песмама, где се у различитим варијантама описује прича о оцу који је одлучио да на Ђурђевдан принесе на жртву свог сина. Према старој традицији, свака породица је морала да закољи курбан у част свеца заштитника, али је сељак скроз сиромах и нема ни овце, ни јагњета. Потресне су сцене разговора између оца и детета. Прича је са срећним крајем и дете је, уз помоћ анђела или Самог Господа, спасено на чудесан начин.

У хришћанству се симболика јагњета пре свега односи на саму Христову жртву. У Библији је Јагањац Божји или Јагње Божје, на старословенском Агнец, назив Исуса Христа који као јагње узима грехе света на себе и страда ради спасења истог. У црквеном сликарству јагње приказано са ореолом око главе или под крстом је симболичан приказ Спаситеља. И кроз столећа се до данас Исус Христос представља као Добри пастир који пази на своје овце, односно чува своје духовно стадо – заједницу хришћанских верника.

Међутим, поред своје хришћанске симболике, у говорном језику реч стадо се користи и у пежоративном смислу и значи глупост, неспособност самосталног размишљања и закључивања, слепа послушност. Сличног значења је и бугарска реч „овчедушие“ која означава малодушност,  бојажљивост, стидљивост, тупост, а народне изреке кажу: „Оног ко постане овца појешће вук“ или „Ако постанеш овца, свако ће те шишати“. Црна овца пак је особа која се издваја од осталог народа, не понаша у складу са општеприхваћеним правилима и зато је стадо одбацује.

За разлику од кротког јагњета и приглупе овце, ован који се у нашем народу још зове коч (неушкопљен ован) или југич (предводник стада), познат је као поносни и неустрашиви вођа стада и зато лепе и дотеране момке упоређују са њим. Лепи ован је понос чобана и нарочито цењен, он је његов први помоћник. Према народној традицији, на дан венчања младожења поклања невести овна са посебним украсом као симбола плодности и благостања. Верује се да ован није подложан утицају злих сила и због тога се његови прикази налазе на предметима свакодневног живота и зградама. Лобања овна набијена на колац штити стадо од болести и магија. А што се тумачења снова тиче, сањати овна значи радост, јагње у сну симболизује велике тековине, а ако сањате да водите овце на испашу, добићете добре вести.

Превела: Марина Бекријева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Магија Божића – од древног коледарског благослова до појаве доброг старца у нашим крајевима

На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и уз бројне празничне обреде. Након тихе и свете ноћи, када се Бугари за Бадње вече окупљају око..

објављено 25.12.24. 06.15

„Сиђи, Џермане, да вечераш!“ – изгубљена магија Бадње вечери

Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с  предсказањима, молитвама..

објављено 24.12.24. 06.30

Дар за дар – обредни хлебови и непарни број јела на Бадње вече

У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..

објављено 23.12.24. 11.50