Зачета, па и рођена у греху влада Пламена Орешарског, плод спреге између две партије које су изгубиле на превременим изборима у мају 2013. – БСП и ДПС, али им то није сметало да се обједине против партије ГЕРБ, која је на тим истим изборима победила, али недовољно убедљивим резултатом да би формирала самосталну владу, почела је своје управљање закулисним играма и безобзирним кадровањем.
14. јуна прошле године, "устоличени" мандатом социјалиста премијер Пламен Орешарски је у кратком протоколарном говору у парламенту предложио да 32-годишњи посланик Покрета за права и слободе Дељан Пејевски буде изабран за шефа Државне агенције за националну безбедност. Петнаестак минута касније, негласном подршком националиста из партије "Атака" и без било какве расправе Пејевски је стао на чело једне од најнеуралгичнијих институција у држави.
Дипломирани правник, без било каквог искуства у сфери безбедности и унутрашњих послова, ослобођен функције заменика министра задуженог за сузбијање елементарних несрећа у влади соцлидера Сергеја Станишева (2005–2009.) због оптужби за корупцију, медијски магнат Дељан Пејевски и дан данас слови за једну од најмрачнијих и недодирљивих фигура бугарског подземља.
Ово беспримерно кадровање као и спорна легитимност извршне власти претворили су се у катализатор негодовања јавности. Истог дана, 14. јуна, у центру Софије спонтано се окупило на хиљаде људи који су протестовали против скандалозног избора и затражили оставку владе. Протести су потрајали и наредних дана. На помолу је било вруће лето за нове обитаваоце зграде владе.
Властодршци из БСП и ДПС су се уплашили. Нису очекивали да се "народне масе" могу поново пробудити и протестовати против нове серије закулисних игара. Међутим, премијеру Орешарском није било ни на крај памети да подноси оставку. Нашао је за сходно да призна како је избор Пејевског била грешка и некако узгред затражио извињење бугарском народу. Међутим, антивладини протести су се настављали из дана у дан. Власт је на беспримеран начин мобилисала снаге полиције и жандармерије да би је очували од свенародне љубави. 40-тог дана протеста, 23. јула, демонстранти су блокирали зграду парламента и подигли барикаде, али их је полиција растерала.
На жалост, временом антивладине протесте су узјахале различите партијске централе и организације, жељне публицитета и власти. Од више хиљада, број демонстраната је опао на више десетина. Некако су се навикли да буду малобројни, па скоро и заборавили зашто су на овом тргу – препуштени пијењу кафе и пива под будним оком полицајаца. Власти је лакнуло, више није страховала за своје фотеље и – наставила је са закулисним играма.
Тако је све ишло већ знатно мирнијим током – до избора за европски парламент 25. маја, када је БСП доживела катастрофалан пораз. Неколико дана касније њен коалициони партнер ДПС затражила је превремене изборе. БСП није имала куд, па је и она учинила исто. Пре два дана је у Софији и другим градовима земље под насловом "Време је да завршимо започето" на пригодан начин обележена годишњица почетка антивладиних протеста. Учесници су и овом приликом тражили оставку владе, а међу паролама издвајала се порука: "Орешарски, ако волиш свој народ, поднеси оставку! Ако те народ воли – он ће те поново изабрати."
У условима данашње политичке кризе у Бугарској слабо је вероватно да протести против кабинета Орешарског доживе и другу годишњицу. Питање дана, у најбољем случају недеља је да премијер поднесе оставку, али не због уличних демонстрација. Ипак, после годину дана протеста политичари су најзад схватили да јавност већ пажљиво прати њихове акције и да је увек спремна да им покаже жути, а када затреба и црвени картон.
Превела: Катарина Манолова
Партија „Демократска Бугарска“ саопштила је да је неопходно уложити напоре за формирање владе у оквиру садашњег сазива Парламента, како би се избегли још једни ванредни избори и даље продубљивање кризе парламентарне демократије. Према ставу ове..
Лидер странке „ДПС – Нови почетак“, Дељан Пеевски, позвао је посланичке групе у Парламенту да испуне једну од својих кључних обавеза – усвајање Закона о државном буџету, како би се обезбедила сигурност државе и стабилност њеног финансијског система...
Након што су из једанаестог покушаја успели да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, посланици су гласали „ан блок“ за избор потпредседника Парламента. За председницу је изабрана Наталија Киселова, кандидаткиња коју је предложила коалиција..
Председнички савет групе „Обновимо Европу“ (Renew Europe) у Европском парламенту једногласно је одлучио да препоручи искључење партије „Покрет за права..
ДПС напушта Савез либерала и демократа за Европу (АЛДЕ) . Лидер партије Дељан Пеевски у саопштењу за медије саопштио је да је послао писмо Савезу у..